Упркос великој жељи, фудбалери бањалучког Борца ипак неће бити у прилици да по трећи пут у клупској историји играју у финалу Купа. Или боље рећи, Борцу данас није било дозвољено да се спортски бори за тај подухват. Против једног ривала можда би се некако и могло, али против њих неколико на једном мечу, то већ тешко иде…
Великан из Платонове данас за ривала није имао само сарајевски тим, већ и судијску тројку која је била 12. играч тима из Сарајева. Резултат свега: навијачи Борца, изреволтирани катастрофалним суђењем на Градском стадиону, у 74. минуту почели су да бацају тврде предмете на терен, а један од њих у главу је погодио првог помоћника Никицу Томаса. Услиједио је кратки прекид, када је Арнаутовић затражио да се испразни источна трибина, да би потом ипак одлучио да прекине утакмицу при резултату 0:1 за госте.
Жељезничар је повео поготком Зајка Зебе у 45. минуту из слободног ударца, али након „прекршаја“ који је видио само Арнаутовић, који је „бриљирао“ у првих 45 минута, не досудивши четири или пет очигледних прекршаја у корист Борца, те окарактерисавши сваки дуел у скоку пред голом Сарајлија као прекршај у нападу. Врхунац Арнаутовићевог дијељења (не)правде представља већ споменути „фаул“ у самој завршници првог дијела, након којег су гости и постигли једини погодак.
На крају, поставља се питање: да ли такмичења у оквиру Фудбалског савеза БиХ уопште имају смисла? Да ли вриједи играти, тренирати, борити се за нешто што ће ти свако ко пожели да дува у пиштаљку одузети? ДА ЛИ НАШЕМ ВЕЛИКАНУ И ЊЕГОВИМ НАВИЈАЧИМА ТРЕБА СВЕ ОВО?
Борац – Жељезничар 0:1 (прекид у 74. минуту)
стријелци: 0:1 Зеба (45.)
стадион: Градски
гледалаца: 4 000
БОРАЦ: Антоловић, Марковић, Кајкут, Граховац, Распудић, O. Радуловић (од 58. Кунић), Кнежевић, Жарић, Стајић, Стакић, Крунић. Тренер: Славиша Божичић.
(борац-спорт)



















