Очекиваним одласком Зорана Марића, послије блиједих игара у Европи и на старту сезоне у Премијер лиги БиХ, изненада се отворио пут Влади Јагодићу да поново засједне на ужарену тренерску клупу Борца. Дојучерашњи стратег Љубића није се либио да прихвати „врућ кромпир“ и за само неколико дана у три утакмице, колико води чету са Градског стадиона, укњижио је седам бодова.
– Прије свега, драго ми је што сам успио да у тренутку преузимања са споредног колосијека, вратим на онај једини исправан, побједнички. Логично је да сваки тренер, а поготово клуб који мијења тренера, очекује позитиван шок. Имао сам срећу и сад, баш као и прије двије године (три побједе: Слобода, Травник, Вележ), када сам преузео екипу, да постигнем нешто слично. Имао сам веома кратак период пред гостовање у Зворнику (четири радна дана и пет тренинга). И поред тога што сам радио у Љубићу, имао сам увид у све клубове, а поготово у Борац, и највише сам у том моменту радио на психолошком дизању играча, који су били посрнули послије испадања из Европе и пораза на старту првенства од Широког Бријега – започео је причу Владо Јагодић.
Под његовим руководством екипа је остварила двије гостујуће побједе (Дрина 0:2 и Челик 0:1), док су код куће ремизирали са Вележом (1:1).
– Играчи су брзо схватили шта тражим од њих и пребродили смо дуел у Зворнику на најбољи начин. Реалност је да Борац има квалитет, али очигледно је да играчи још не пружају оно што се од њих очекује и логично је да ако треба резултат, крив је тренер. Ниједног тренутка нисам желио да се осврћем на оно што је било прије, била је потребна серија добрих резултата. Утакмица са Вележом и мене је разочарала, увидио сам да се ништа не може преко ноћи јер сам сматрао да је тај меч прекретница и повратак публике на Градски стадион, али десило се обрнуто. Само тријумф на „Билином пољу“ омогућавао нам је мирнији расплет првенства. Многи ни у нашим редовима нису вјеровали у позитиван исход дуела у Зеници, али моји фудбалери су одиграли утакмицу изузетно зрело на тактичком плану и дочекали прилику за велика три бода – наставио је кормилар Бањалучана.
Борац већ овог викенда дочекује посрнулу Славију, потом слиједи репрезентативна пауза од 14 дана и прилика да нови-стари стратег Бањалучана додатно уигра екипу по својим жељама.
– Надам се да ће нас десет освојених бодова од могућих 12 довести тамо гдје нам и јесте мјесто. Не тражим алиби, али ова екипа је састављена од одличних појединаца, а колектив није постојао. Међутим, ја заснивам игру баш на њему. Само онај ко може да се подреди екипи може наћи мјесто у стартној постави – напомиње Јагодић.
Он вјерује да се екипа извукла из кризне ситуације и да долазе ведрији дани.
– Вјерујем да ће у наредном периоду бити атрактивније и ефикасније игре. Био бих срећан да ми управа у паузи омогући одлазак на мини-припреме јер нас послије паузе чекају два тешка испита (Сарајево и Зрињски). Узимајући у обзир и остале резултате који нам иду у прилог, пласман до четвртог мјета требало би да буде реалност ове јесени, а онда би се зимска пауза морала искористити на најбољи начин. Знајући да су наше амбиције високе, вјероватно би се и играчки кадар по потреби и додатно селектовао, па бисмо се могли сасвим равноправно упустити у трку за трофеје – наставио је Јагодић.
Да је тренерски посао „хљеб са седам кора“, потврђују и ријечи Јагодића, који је само у два меча доживио оно најљепше и најтеже што живот може донијети, укус тешких пораза и побједа.
– Прије двије сезоне она чувена утакмица са Славијом (1:1), када нам је била потребна побједа за Европу, била је најтежи моменат за мене. Да смо тријумфовали, били бисмо трећи на табели и изборили наступ у Европи, а многи су тада учинили да нас спотакну. Поготово ми је тешко пало што нас је само међусобни скор са Сарајевом одвојио од међународне сцене. Само седам дана касније, послије свега што се дешавало на Градском стадиону, славили смо на „Билином пољу“ против Челика (1:2) и тако потврдили квалитет – ријечи су Јагодића.
Владо Јагодић имао је само ријечи хвале за навијаче Борца, полуларне „Лешинаре“.
– И у мом првом мандату фудбалери су имали велику подршку вјерних навијача. Међутим, ово што сам сада затекао је нешто посебно и сматрам да је то и обавеза више. Борац има најбоље навијаче у ширем окружењу и они заслужују да се веселе из утакмице у утакмицу, а не да тугују. Меч се може изгубити, али се црвени дрес мора натопити знојем јер то навијачи највише цијене – каже Јагодић.
(Спорт клуб)



















