Бањалучка кошарка је пала на ниске гране. Борац Нектар Бањалука је својим малобројним љубитељима приредио још једно разочарање поразом од Посушја (73:74). И овај резултат је потврда да су „пивари“ све ближе кошаркашком провинцијализму. Још жалосније је да су прије Посушја Бањалучани доживјели дебакл у Тузли (104:70).
Није то никакво чудо када је много неискрености у овом спортском колективу, који више подсјећа на Удружење директора него на кошаркашки клуб. Борац Нектар има три директора. Слободан Симовић је први оперативац клуба, Мирослав Дојчиновић је технички, а Саша Вулета спортски директор. Можда би било добро да у наредном периоду клуб ангажује директоре обруча, паркета, трибина, али и, у првом реду (приоритетно!), успјешног менаџера који ће обезбиједити средства да се измире бројна дуговања према играчима и тренерима.
На почетку сезоне директор Слободан Симовић истакао је да ће главна оријентација клуба бити домаћи млади играчи, који треба да добију праву прилику. Међутим, клуб и његови челници лутају, екипу су тренирала три тренера у сезони: Милош Пејић, Бојан Божић (прелазно рјешење) и сада Борислав Џаковић, млади су на периферији, ријеч је о класичној импровизацији. А она није донијела нигдје успјеха и среће!
Можда ће посртање Борац Нектара Бањалука престати „кресањем“ директорског апарата, који одвлачи велика средства, а, у ствари, мало доприноси прогресу клуба. Да није тако, зар би омладински погон „пивара“ био пред избацивањем из Економске школе због неплаћених дугова?
Толико о Симовићевом улагању у омладину Борац Нектара Бањалука!
(Глас Српске)
