Рукометаши Борца успјели су да надокнаде минус од седам голова (31:24) у дуелу са Анкараспором и пласирају се у треће коло Купа EHF. Бањалучани су пред скоро пуним „Бориком“ декласирали турског представника (39:23), забиљеживши једну од најубједљивијих побједа на међународној сцени у посљедњих 10 година.
Атмосфера у бањалучком храму спорта одавно није била усијанија. Све је те суботње вечери подсјећало на добра стара времена када је Борац харао европским рукометом. Навијачи и играчи били су уједињени, а није их поколебао ни шокантан старт који је Турцима обећавао пролаз у наредну рунду. Наиме, имали су гости половином првог полувремена чак четири гола вишка на свом конту (5:9), па је у тим тренуцима пласман Борца у треће коло био миљама далеко. Некако су домаћи, ношени подршком са трибина, успјели да стигну предност тима из Анкаре и на одмор оду са +1 (14:13).
Друго полувријеме било је попут најљепшег сна. Тих 30 минута дуго ће се памтити и препричавати у Бањалуци. Храбра, одлучна, чврста и на моменте лепршава игра „црвено-плавих“ подигла је публику на ноге. Предност Турака из првог окршаја топила се таквом брзином да многима у дворани није било јасно шта се заправо дешава. Нису ни гости знали шта их је снашло… Невјерица у њиховим очима при сваком погледу на семафор говорила је више од онога што се дешавало на паркету. Тренер Ајдин Ајдини држао се за главу, док је „црвено-плава“ чета немилосрдно решетала мрежу. Било је јасно шта му је у мислима – хоће ли ова агонија икад престати? Да, престала је са посљедњим звуком сирене, који је означио и почетак радости за Борчеве играче и навијаче.
– Без ове дивне публике не бисмо успјели. Атмосфера је била за чисту десетку, а уз такву подршку са трибина и срчаност коју су момци показали на паркету, мало ко може да нас побиједи. Већ на нашем Турниру навијачи су препознали квалитет. Момци изгарају на терену и лијепо их је гледати како се боре. Па чак и када се изгуби, ако „погину“ на терену, неупјех не пада тешко – истакао је шеф струке Борца Драган Марковић.
Капитен Горан Малић блистао је од среће.
– Вјеровали смо у себе. И послије прве утакмице били смо убијеђени да ћемо сигурно проћи Турке, који нису нимало наивна екипа. Све је било лакше уз публику, које одавно није било оволико у „Борику. На крилима навијача смо славили, извукли позитиван резултат и надам се да ће ово бити подстрек за још један бољи рад, те да ћемо што дуже остати у Европи – нагласио је Малић.
Десни бек „црвено-плавих“ Марко Панић одиграо је можда и најбољу утакмицу у каријери. Уз седам голова, 19-годишњи рукометаш уписао је и седам асистенција.
– Ово вече ћу памтити док сам жив. Заслужили смо радост, били смо много бољи од Турака, нарочито у другом полувремену.
БОРАЦ – АНКАРАСПОР 39:23 (14:13)
дворана: “Борик“, гледалаца: 2 500, судије: Бојан Лах и Давид Сок (Словенија), делегат: Марко Този Бранди (Италија), седмерци: Борац 4 (4), Анкара Спор 6 (4), искључења: Борац 8, Анкара Спор 6 минута.
БОРАЦ: Блажевић (8 одбрана), Малић 1, Гарић 2 (2), Пуцаревић, Међедовић, Панић 7, Халилбеговић 4, Дејановић (7 одбрана), Микић 5 (2), Тркуља 1, Врањеш 1, Карачић 7, Илић 3, Мелић 8. Тренер: Драган Марковић.
АНКАРАСПОР: Туран (2 одбране), Салин 7 (3), Тан 4, Аслан 1, Кескин 3 (1), Ерсин 1, Башлама, Биркан, Чаткин 2, Заман, Гунај (4 одбране), Чанли, Памук 2, Канија 3. Тренер: Ајдин Ајдини.
(Независне, Глас Српске)



















