Данас 29 година од историјске утакмице Борца и Пролетера из Зрењанина

“Ако одеш Јосипе, жалићемо сви, Борац ми волимо, Борац то си ти”, говорио је службени спикер на Градском стадиону док је тадашњи шеф стручног штаба фудбалера Борца Јосип Куже отпоздрављао навијачима након величанственог тријумфа над зрењанинским Пролетером и повратка у елитно југословенско друштво након осам година!

Након што су њихови љубимци 1981. године испали из Прве лиге СФРЈ, навијачи Борца су морали да чекају осам година да се у граду на Врбасу поново закотрљају прволигашке лопте. Мало више од годину дана након остваривања највећег успјеха у клупској историји и освајања Купа тадашње државе, фудбалери у црвено-плавим дресовима су под командом тада младог и перспективног тренера Јосипа Кужеа који је на клупи наслиједио Хуснију Фазлића поново обрадовали своје многобројне присталице изборивши нове окршаје са кремом југо-фудбала.

О пласману у Прву лигу одлучивао је окршај са Зрењаницима, који је одржан на данашњи дан на Градском стадиону прије 29 година. На бањалучком спортском здању се тог јунског поподнева окупило близу 30 000 гледалаца, сви у истој мисији – помоћи Кужеовом тиму да се домогне елите! На крилима десетина хиљада навијача, одлично је кренуло: већ у 10. минуту Борац је повео голом Суада Беширевића са бијеле тачке: Побор је упослио Дургутовића који проиграва Лупића, а исти бива фаулиран од стране Дубајића, те судија Вујовић досуђује једанаестерац, који, како рекосмо, Беширевић претвара у гол.

Играо се 65. минут када су гости постигли изједначујући гол и поставили коначан резултат: Тељиговић је центрирао са позиције десног крила, а на супротној стативи лопту прихвата Николић и матира Каралића.

Приступило се, након посљедњег судијског звиждука, извођењу једанаестераца. У првој серији Беширевић је био прецизан, док је Јаковљевић бравурозно зауставио покушај Тељиговића. У другој серији ствари се враћају на почетак: Лемић не успијева да погоди, док је на другој страни сигуран био Бошковић. Матејић и Дубајић су погађали у трећој серији за 2:2, а када је након гола Лупића за 3:2 Николић погодио стативу, указала се шанса Шпици да голом са бијеле тачке закључи утакмицу и одведе Борац у Прву лигу. Ипак, капитен нашег тима није издржао притисак, а лопту је потом узео фудбалер гостију Шарчевић. Ако погоди, драма се наставља у шестој серији, у супротном, Борац је у елити. Шутирао је Шарчевић, али се поново, на опште одушевљење црвено-плаве армије на трибинама, истакао Јаковљевић, одбранивши његов шут и омогућивши Борцу да поново буде члан највишег ранга југословенског фудбала, у којем је наступао све до 1993. године. У сезони 1989-90 освојено је 14. мјесто у конкуренцији 18 тимова, годину дана касније Борац је забиљежио свој најбољи резултат у историји такмичења освојивши четврто мјесто иза Црвене звезде, Динама и Партизана, док је у посљедњој сезони такмичења у некадашњој држави, 1991-92, освојено је осмо мјесто.

Борац је учествовао и у првој сезони такмичења у Савезној Републици Југославији, а своје мечеве као домаћин је играо у Београду и Ваљеву. Заузели су црвено-плави посљедње, 19. мјесто, те су се преселили у друголигашки ранг, у којем су наступали у наредне двије сезоне, након чега је напуштено такмичење под окриљем ФСЈ и кренуло се са борбама на фудбалским теренима Републике Српске.

(борац-спорт)