Борац и Марко Јовановић раскинули уговор, eмотиван опроштај ”команданта одбране”: Хвала вам Бањалучани, хвала вам борчевци!

Марко Јовановић више није члан Фудбалског клуба Борац – клуб из Платонове улице са ”командантом одбране’је споразумно раскинуо уговор.

Јовановић је члан Борца био од љета 2019. године, а осим актуелног шампиона БиХ, бранио је боје Партизана, Висле, Бнеи Јехуде и АЕ Ларисе.

– Нажалост, дошао је тај тренутак можда раније него што сам ја мислио. Искрен да будем, у посљедње вријеме сам доста размишљао, поготово на овој паузи коју смо имали, пред почетак ових припрема. Одлучио сам да је ово можда најбољи тренутак да се растанем са клубом, због неких својих приватних породичних ствари. Изнио сам тај приједлог клубу и након неколико дана преговора одлучили смо да се споразумно разиђемо – истакао је Јовановић за клупске медије.

– Морам да кажем да ми је много тешко и криво. Много лијепе тренутке сам доживио за ове двије и по године у Бањалуци и могу слободно да кажем да ми је ово најбољи период каријере након оног у Партизану. Велико поштовање навијача и свих људи из Бањалуке и једноставно, заиста ми је било фантастично – нагласио је Јовановић, који није пропустио прилику да се захвали свима.

– Прво хвала бившем предсједнику клуба Вици Зељковићу који ме је довео у клуб, његовом брату и свим осталим члановима управе на фер и коректном односу који смо имали ове двије и по године. Такође, хвала свим људима који су ту у клубу радили, женама које су нам биле при руци, људима из администрације који су мени увијек били при руци, кад је било оно све са короном. Помогли су ми много доласком моје породице у Бањалуку и уопште другим стварима. Хвала и економу, бојим се да некога не заборавим… Хвала свим тренерима, од првог до посљедњег, да их не набрајам, хвала им на лијепом односу који су имали. Морам да истакнем посебно, хвала Дарку Малетићу који је мој пријатељ и један од најзаслужнијих зашто сам дошао у Борац. Исто тако, велико хвала мојим саиграчима, медицинском тиму који је увијек ту био уз нас, као и они што су отишли, као на примјер Синиша Ћебић. Што се тиче бивших и садашњих играча, прошли смо кроз много лијепе и тешке тренутке. Борили смо се заједно, успјели смо да Борац који је био увијек на ивици Прве лиге Републике Српске и Премијер лиге БиХ дигнемо на ниво респектабилног и великог клуба гдје је сада. Хвала им и много сам се лијепо осјећао овдје са њима. Имао сам сјајан однос са њима, неки ће ми сигурно остати другари за цијели живот, као неки моји ”јапијаши”, знају они на кога мислим. Хвала и новинарима, имали смо коректан однос од првог до посљедњег дана, а највише на крјау желим да се захвалим драгим навијачима, борчевцима, како Лешинарима, тако и навијачима са источне и западне трибине. Ту врсту поштовања, подршке, охрабрења у тешким тренуцима… не сјећам се да сам негдје доживо. Ниједну лошу ствар, откако сам у Бањалуци, нисам доживио, ни ја ни моја породица. Чак напротив, у кафићу, ресторану, на улици… кад год сам срео неког од њих, пружали су пуну подршку, љубав и неке емоције. Ја немам те друштвене мреже, али су ми другари преносили коментаре. Хвала вам велико, Бањалучани, хвала вам, борчевци! Желим клубу и Борцу свако добро, желим да наставе путем којим су кренули. Наравно да ћу пратити Борац, бити уз њих, навијати, да ћу долазити у Бањалуку првом приликом кад год будем могао и врло радо ћу се враћати у овај град. Остаје ми прелијепа успомена и моја друга љубав – Бањалука и навијачи Борца. Ето, живот иде даље, све су ово нормалне ствари – завршио је сада већ бивши Борчев штопер.

(борац-спорт, фото: борац-спорт)