Анализа јесење полусезоне из навијачког угла

На e-mail адресу нашег портала стигло је писмо навијача Борца који се потписао као “Немања М.”, у којем се анализира полусезона Фудбалског клуба Борац, која је окончана освајањем седме позиције у Премијер лиги БиХ. Анализу овог Борчевог навијача преносимо вјеродостојно и у цјелости.

И тако, кад након одређеног времена проведеног у угоститељском објекту, конобар достави рачун, тако је дошло вријеме да се сравнају рачуни, што се тиче још једне полусезоне великана из Платанове, бар из угла једног обичног навијача, заљубљеника у црвено-плаве боје.

Сложићемо се, поприлично турбулентне полусезоне.

Након побједничког дефилеа кроз Прву лигу Републике Српске, са нестрепљењем се очекивао почетак Премијер лиге Босне и Херцеговине, наравно, због учешћа Борца. Управа се потрудила и омогућила да у сезону уђемо без “репова”, односно санирани су дугови према бившим играчима и тренерима из неког претходног периода.

Прије него што се позабавим анализом игре фудбалског клуба Борац, желио бих укратко да потсјетим на сам ток полусезоне.

За нову сезону, именован је Жељко Врањеш као шеф стручног штаба. Клуб су појачали, између осталих Горан Галешић, Махир Карић, Немања Јаничић, Урош Мирковић, неки су остали ту од претходне сезоне, Бојан Пузигаћа, Асмир Авдукић, Борис Распудић, Бранко Ојданић. Треба истаћи да се није рачунало на одређени број играча који су носили игру у Првој лиги Републике Српске, Немању Вејновића, Синишу Радоју, Гедеона Гузину и тако даље.

Објективно говорећи, на почетку сезоне нас је мало “миловао” распоред, имали смо сусрете са нешто слабијим екипама и то смо добро искористили, имали 10 бодова из првих 6 кола. Из ове перспективе, једини кикс је био пораз од Младости Добој-Какањ, можда парадоксално звучи, мишљења сам да је то наша најбоља партија, а притом са играчем мање, и усудићу се рећи, најбоља атмосфера на стадиону ове полусезоне, 90+ минута сјајне подршке истока, запада и сјевера.

Након ремија са Сарајевом, на изненађење многих је одјекнуло да Жељко Врањеш више није први тренер, а да на његово мјесто долази Зоран Милинковић, тренер са доста добром биографијом, који ће, како се касније испоставило, није донио ништа епохално добро у игри.

Нажалост, кола су кренула низбрдо, од самог почетка мандата, штавише видно смо назадовали што је довело до тога да и Зоран Милинковић буде смијењен само три кола прије краја ове јесење полусезоне. На његово мјесто је сјео Игор Јанковић који је привео полусезону крају.

Завршили смо као седмопласирани на табели, са негативном гол разликом (-4).

“Далеко” само један бод од “лиге за шампиона”, што је управа поставила као примарни циљ за ову сезону.

У самој игри, тактичко-формацијски било је много лутања. Нећу поименице прозивати фудбалере јер екипа губи и добија, на челу са тренером.

По мени, опет кажем, лаичком суду, играли смо тотално “застарјели” фудбал, без плана, идеје, скаутинга противника, и са ове дистанце бодовни салдо нам је јако добар.

Данашњи фудбал “доноси” бекове високо горе, што окомитије нападе, линије близу једна друге, да се противник натјера да се што прије рјешава лопте, “удар” на најслабију противничку карику која се одреди скаутингом, усмјеравања ка аут-линијама, гдје би се покушало навести да лопта иде ка центру, па брза транзиција у напад, уиграни прекиди гдје се много полаже. Нажалост, мало шта смо видјели од овог током полусезоне.

Највише проблема нам је задао везни ред, једноставно кроз пас нисмо могли изнијети лопту, па је у већини утакмица било бјесомучно напуцавање лопте ка нападачима, коју је требало примирити и спустити, само коме?

Током цијеле полсуезоне, линије тима су нам стајале далеко једна од друге, све “ничије” лопте махом су купиле противничке екипе, а и често нам пријетиле из полу-контри и контри.

Због слабог везног реда, одбрана и голмана су често остајали на вјетрометини.

Из мог угла гледања, чуди ме да ниједном од тренера није пало на памет да промијени формацију, кад види да не иде, а почесто није ишло.

Имали смо проблема кад нас преко бекова нападну, крилни играчи су каснили на помагање, тако да су бекови остајали почесто “сами”, да бију битке са 2-3 противничка играча.

Треба рећи да је било и позитивних ствари, нарочито на почетку сезоне, доста борбе, трке, лијепих акција и голова, али кад смо “прочитани”, кад је противник почео притискати везни ред, једноставно нисмо имали рјешења.

Наравно, честе рокаде играча, стављање појединаца на њима несвојствене позиције, довели су до тог да изгледамо у неким тренуцима очајно, а бар на папиру овај ростер Борца уопште није толико слаб, и засигурно може много боље од овог што је до сада пружио.

За надати се и очекивати, да ћемо кренути ка бољем и јачем Борцу без “бочних вјетрова”, да ће зимски прелазни рок бити добро одрађен, како бисмо и прољеће и сљедеће сезоне дочекали у бољем расположењу и са неким основним контурама система, како би клуб требало да функционише у будућности. Бар што се тиче спортског дијела.

Желио бих само да напоменем управи клуба, а вјерујем да и сами знају, да се тим за идућу сезону прави на зиму, а да се на љето доводе само “капиталци”, да појачају тим тамо гдје има највише проблема.

Нек прољеће на побједе мирише….

Немања М.