Трајковски: Окупљамо се сваке године, одржавамо сталне међусобне контакте

Представницима медија, који су синоћ били присутни на традиционалном дружењу ветерана Кошаркашког клуба Борац, обратио се Ангел Трајковски, који је црвено-плави дрес носио скоро 20 година, а више од половине свог играчког дјеловања у клубу био капитен и лидер на паркету.

– Ја сам из генерације која је наслиједила ону рукометну, страшну екипу Борца, у којој су били Јеролим Караџа и Владимир Јовић који су играли кошарку и послије квалификација у Задру напустили овај спорт и заиграли рукомет. Припадам генерацији која је тренирала код Аце Јурића, а почео сам 1956. године у старој Учитељској школи. Дуго година сам био у тиму, 18-19 година играо и 12 година био капитен – рекао је Трајковски на почетку свог обраћања медијима.

На новинарско питање да повуче паралелу између Борца тада и сада, Трајковски је рекао:

– Тешко је о томе говорити, многе ствари томе кумују. Прије свега, економска ситуација је довела до тога да је Борац доживио крах. Ми смо били први врху друголигашког ранга, врло близу Прве А лиге, и овдје је присутна једна генерација коју је од мене требало да преузме Божидар Маљковић јер више нисам могао да радим као тренер јер сам имао озбиљан посао, те је сматрао да је то најталентованија генерација у Југославији у то вријеме. Живим у Америци, на западној страни државе Ајдахо, пратим Борац преко средстава информисања и жао ми је што је Борац данас спао на прилично ниске гране. Имали су великих проблема и конфузија што се прије свега односи на управу и играче, али вјерујем, надам се и желим да се Борац издигне – навео је Трајковски.

Говорио је Трајковски и о традицији окупљања ветерана Борца, која траје већ годинама.

– Ми се већ дуги низ година окупљамо, сваког посљедњег петка у мају у 19 часова се окупљамо. Могу да вам кажем једну ствар која за мене дјелује необично: рукометаши, који су били спортски појам у Бањалуци, срећу нас и на неки начин завиде како ми то успијевамо. Ми имамо сталне контакте, преко медија се данас то много лакше обавља, сваке године се виђамо. Овдје су дошли људи из Америке, Канаде, Шведске, Чешке, Црне Горе, из Загреба, Пуле, са Шолте, а ту је и бањалучка раја и чинимо једно дивно друштво. Имамо ми о чему да причамо, о школи, корзу, о нашим љубавима, сусретима, успјесима и неуспјесима на терену…

Трајковски је напоменуо, у свом обраћању присутним новинарима, да у посљедње вријеме нема контакте са клубом.

– Прије, док је у клубу био Вукашин Божић, имали смо сталне контакте и били смо спремни да нечим помогнемо. У посљедње вријеме контакти са клубом су изгубљени, па не могу да говорим о начинима како и шта треба. Мислим да се мора почети испочетка, Бањалука није мали град, клинаца има, прођем градом и видим да високих момака има и треба то преузети и радити са њима, али мислим да је сада тај рад некако запостављен – закључио је легендарни капитен црвено-плавих.

(борац-спорт, фото: борац-спорт)