„Кладионичари“ из Бјелорусије излазе на мегдан Борцу: МЛ Витебск је најскупљи тим у држави, а имају и највише странаца!

ФОТО: ML Vitebsk

Фудбалери Борца састаће се са бјелоруским МЛ Витебском у трећем колу квалификација за Конференцијску лигу.

Прво одмјеравања снага заказано је за 6. август у 20.30 часова на Градском стадиону у Бањалуци, док је реванш заказан за седам дана касније у 19.00 часова у мађарском Мезокевешду. Бјелоруси, наиме, европске утакмице као домаћини морају да играју на неутралном терену и без присуства публике, што је мјера коју је UEFA изрекла због учешћа Бјелорусије у рату Русије и Украјине.

У јуну, када смо представљали све потенцијалне ривале Борца, писали смо и о клубу из Витебска, четвртог највећег града у Бјелорусији, који је у 2025. години (сезона се игра по принципу прољеће – јесен, оп.а.) сензационално освојио титулу у домаћем првенству. Имао је пет бодова више од другопласираног Динама из Минска, док је БАТЕ Борисов, као најтрофејнији клуб у држави, каснио чак 28 корака!

Овог љета МЛ Витебск дебитује на ино-сцени, а кренуо је, као и Борац, од првог кола квалификација за Лигу шампиона. Непремостива препрека била је Универзитатеа из Крајове, након чега су се Бјелоруси преселили у друго коло квалификација за Конференцијску лигу, гдје су поприлично лако изашли на крај са Сутјеском из Никшића.

Предстојећи ривал Борца основан је 1983. године у Рогачеву, градићу који данас броји око 30.000 становника. Испрва се звао Автомобилист, након чега је у неколико наврата мијењао име. Звао се, између осталог, КСМ, Рогачев и Дњепр те је под тим именом и распуштен 2006. године због финансијских потешкоћа.

Реактивиран је 2014. године као Рогачев-МК, док је успон клуба кренуо седам година касније. Власништво над клубом преузела је бјелоруска кладионица Макслајн. Међутим, након што је клуб 2024. године стекао право наступа у елити заузевши друго мјесто у друголигашком рангу, поново је морао да мијења име. С обзиром на то да правила ФС Бјелорусије забрањују да се тимови у најјачем рангу зову по кладионицама, овај клуб је „преварио Савез“ и умјесто Макслајн оставио само – МЛ.

Клуб се у међувремену преселио из Рогачева у Витебск, град који броји 10 пута више становника. Сматрали су клупски челници да ће сеобом направити додатни искорак, што се на крају и испоставило као тачним.

У првих десет кола нове сезоне, МЛ Витебск није имао пораз (7-3-0). Међутим, у наредна четири кола, екипа је уписала двије побједе, уз по један реми и пораз, а први неуспјех у сезони, у градском дербију против Витебска (1:2), коштао је посла тренера Магомеда Адијева, којем је то био тек седми меч на клупи.

Смјене тренера су, генерално, честа појава у клубу. Тако је шампионску сезону започео Александр Шагојко, који је одступио са функције у септембру након три узастопна пораза. Такмичарску годину крају је крају привео Микаил Мартинович, који је почео и нову, али је клупско руководство одлучило да му уручи отказ након испадања из Купа у полуфиналу и ремија са Динамом из Минска.

Кормило је потом преузео већ поменути руски стратег Магомед Адијев, некадашњи селектор Казахстана те бивши тренер Анжија, Ахмата, Химкија и Самаре. Након његовог одласка, устоличен је још један Рус, Филип Соколинскиј, иначе помоћник Адијева како у посљедња два споменута клуба, тако и у самом МЛ Витебску.

ФОТО: ML Vitebsk

Ради се, иначе, о најстаријем тиму у лиги. Просјек година играча МЛ Витебска је 27.4, а старији су само првотимци Немана из Гродног (27.6.). Међутим, МЛ Витебск је уједно најскупљи тим Бјелорусије. Тренутно вриједи 15.46 милиона евра, а далеко иза су Динамо Минск (8.35), Динамо Брест (6.32), БАТЕ Борисов (4.40).

Истовремено, МЛ Витебск је клуб са највише страна у домаћем првенству – осам. Први на тој листи је лијеви бек из Ирана Милад Мохамади (1993.), који је у јулу стигао у клуб из Персеполиса. Позицију дефнзивног везисте покривају Силас Гнака (1998.), који посједује држављанства Обале Слоноваче и Белгије и који је протекле четири године носио дрес Магдебурга, и Нигеријац Оде Абдулахи (2002.), бивша узданица Ариса из Лимасола.

У тиму су и два српска интернационалца, офанзивни везни играч Александар Месаровић (1998.), некадашњи члан Војводине, нишког Радничког и Новог Пазара, и крилни нападач Радивој Босић (2000.), који је прије мјесец дана стигао у клуб, а који је највећи траг оставио у Јавору и већ поменутом Радничком.

Странац у МЛ Витебску је и холандско-суринамски крилни нападач Дениљо Клеонис (2001.), иначе продукт Ајаксове школе фудбала, који је овог љета стигао из Валвајка као слободан играч.

На крају, као централни нападачи за поготке су задужени репрезентативац Јамајке Шамар Николсон (1997.), који је одрадио 62 меча у националном тиму постигавши 21 гол, и Малијац Басеку Дијабате (2000.), некадашњи члан пољске Лехије из Гдањска и норвешког Стабека.

Члан тима је и руско крило Тимур Иванов, али се Руси не сматрају странцима у бјелоруском фудбалу. Правило је уведено у марту 2019. године, када је Фудбалски савез Бјелорусије донио одлуку да се грађани Руске Федерације изузму из ограничења за стране играче, пратећи симетричну мјеру која је тада донесена и у Русији за бјелоруске фудбалере.

МЛ Витебск домаће утакмице у првенству игра на стадиону у склопу Централног спортског комплекса у Витебску. Овај стадион може да прими око 8.000 навијача, испуњава услове UEFA, али због већ поменутог рата, тренутно не угошћује екипе ван Бјелорусије. Изграђен је 1937. године, док је прву санацију доживио 13 година касније, након оштећења током Другог свјетског рата. Још неколико пута је реконструисан, а у вријеме посљедње велике санације, почетком вијека, био је домаћин финала Купа Бјелорусије.

(борац-спорт)