Од сутра ка титули

Након паузе од два мјесеца, утакмицама 12. кола сутра се наставља Премијер лига БиХ у рукомету. Играчи Борца вриједно су се припремали тачно мјесец дана пред полусезону које би, након њеног краја, са поносом могли да се сјећају сви навијачи овог спортског колектива.

Први дио шампионата пулени Драгана Марковића завршили су на другом мјесту са 27 бодова, три мање од сарајевске Босне, од које су и доживјели једини пораз у јесењој полусезони и то кад је наш тим наступио некомплетан. Међутим, према најавама које стижу како од управе, тако и играча и стручног штаба, тај пораз од Сарајлија једноставно не значи ништа јер циљ за ову полусезону је зацртан још на почетку сезоне – Борац жели дуплу круну у БиХ, а када се обрати пажња на атмосферу ван и унутар клуба, таква очекивања добијају сасвим реалну основу.

Клуб из Господске улице, и прије ове сезоне, био је у пар наврата један од најозбиљнијих кандидата за титулу првака. Први пут то се десило када је шеф стручног штаба био некадашњи Борчев голман Абас Арсланагић. Први дио првенства Бањалучани су завршили на другом мјесту са само два бода мање од Босне, међутим, у другој полусезони необјашњив пад – Борац је након регуларног дијела освојио седмо мјесто и тако просуо све оно добро што је урадио на јесен и пропустио шансу да у Бањалуку донесе дуго очекивану титулу намијењену прваку БиХ.

Другу, можда и бољу, шансу за титулом наш тим имао је прошле сезоне, када је на клупи сједио такође бивши Борчев играч Драшко Будиша. „Црвено-плави“ су имали сјајну полусезону иза себе и онда је на ред дошао окршај са „студентима“ у бањалучком храму спорта, меч који је одлучио јесењег, а испоставиће се касније, и коначног шампиона. Међутим, онда када је било најважније, Борац је посустао – Сарајлије су славиле у „Борику“ и тако одузели Борцу још једну могућност да се окити шампионском титулом.

Сада, иако заостаје та три бода за сарајевском екипом, бањалучки рукометни великан је најближе првом мјесту у својој новијој историји. Већ рекосмо, једини пораз у првом дијелу шампионата уписан је против Сарајлија и то са два гола разлике (22:20), али сви знамо да наша спортска светиња може и мора да надокнади тај минус пред својим навијачима. Зар би клуб као што је Борац требало да стане пред таквим изазовом? Између осталог, и само име клуба довољно говори о нашем менталитету и храбрости, зар не?

Даље, зашто кажемо да је Борац сада најближи титули икада? Па, иако Босна можда има већи буџет, иако Сарајлије наступају у најелитнијем европском рукометном такмичењу, Борац има нешто што никаквим парама не може да се плати: има Драгана Марковића, тренерског мага који ће дати све на овом свијету само да Борац успије; има публику која је препознала да је сада дошао тај моменат када треба да се подржи овај клуб у његовим настојањима и жељама, и оно што је најважније – Борац има атмосферу међу играчима каква се само пожељети може, а заслуге за такво нешто припадају и самом Драгану Марковићу; Борац има играче, који ће оставити срце на терену како би својим навијачима приуштили неописиву радост. Уосталом, каква слога влада међу „црвено-плавим“ момцима показао је Бањалука куп на почетку сезоне, као и европски двобоји, а првенствено утакмица у Бањалуци против турског Анкараспора…

Наравно, нису Сарајлије једина препрека Борцу на путу ка првом мјесту. Већ сутра наше играче очекује меч са добојском Слогом, за коју вјерујемо да ће бити само први у низу клубова који ће у полусезони пред нама да поклекне пред Борчевом машином…

(борац-спорт)