Марковић враћа стари сјај

Драган Марковић, Борчево дијете, који је сјео на тренерску клупу, добио је тежак задатак, да клуб врати на пут успјеха, да му врати онај некадашњи рукометни сјај. Свјестан је какве се незахвалне дужности прихватио, али како каже, Борац му је дао рукометно име и презиме, па је дошло вријеме да му то сад и врати.

– Борац је моје срце, Бањалука моја душа. И кад сам био у Њемачкој, увијек сам у мислима био с клубом, са својим градом. Кад ме је предсједник Скупштине Мирослав Микеш позвао на разговор, знао сам гдје ћу наставити каријеру. Једноставно, љубав према Борцу јача је од свега – каже Драган Марковић, тренер рукометаша Борца.

Повратак Марковића, који је тренерско искуство стицао у најјачој њемачкој, Бундеслиги, али и одличне игре Борца у припремном периоду и у првенству БиХ, бањалучки рукомет поново су вратили у жижу.

– Осјећа се једноставно нека позитивна клима у граду, клубу, око њега. Видјело се то и по посјети на утакмицама, гледаоци се полако враћају у „Борик“. Направили смо спортски помак, успјешно смо стартовали у првенству, остварили шест побједа, доживјели само један неуспјех, недавно, од званичног првака Босне у Сарајеву – каже Марковић.

Баш тај пораз од годинама неприкосновеног рукометног владара у БиХ Босне пробудио је нове мотиве код тренера Борца.

– Када сам преузео екипу рекао сам да нам је главни циљ бити међу три најбоље екипе у првенству јер нас то води у Регионалну Шпаркасе лигу. Иако има још да се игра, на добром смо путу да то и остваримо Али, послије утакмице с Босном, поставио сам нови циљ – титулу. Знао сам и прије овог меча, о томе сам говорио и играчима, да нисмо слабији од Босне. Мислим да они нису вјеровали у то, али сад, након меча, сигуран сам да су промијенили мишљење. Ушли смо у утакмицу с неким страхом, слабо смо је отворили и они су стекли предност, али наставак сусрета је потврдио да ова екипа има своје вриједности, квалитет, о да је пред њом вријеме успјеха и трофеја. Били смо у овом мечу некомплетни, недостајали су нам Тркуља, Карачић, Гарић, Међедовић, промашили смо три седмерца, неколико зицера, имали смо 16 минута искључења, а домаћини свега четири. Све је то утицало на пораз, али пораз је, без обзира на то што нам је тешко пао, показао да нема те екипе с којом не можемо да се носимо. Свакако треба рачунати и на Извиђач, који ове сезоне игра добро, и он је уз Босну и нас главни кандидат за титулу. Учинићемо све да је освојимо, ако не успијемо нећемо много туговати јер вријеме ради за ову екипу, која има велики потенцијал, а за годину-двије поново ћемо бити рукометни владари као некад – мишљења је Марковић.

Марковић каже да су га рукометаши пријатно изненадили својим односом према тренинзима, утакмицама.

– Мислим да је створена један добра, права атмосфера у екипи и клубу. И док сам играо и сад кад сам тренер за мене нема разлике између тренинга и утакмица. Прилазим им крајње озбиљно и уживам у оном што радим. То сам пренио и на играче и мислим да су они то прихватили, да и они уживају у тренинзима и рукомету. Они су супер професионалци. Поносим се тиме што радим с њима. За мене као тренера велика је ствар када видим како се понаша наш капитен Горан Малић. Иако не игра, он ствара ту позитивну атмосферу, он ужива у сваком нашем голу, живи за побједу, за успјех клуба. А кад се он, који је најстарији и најискуснији, тако понашао онда ни остали не могу другачије. И кад заврши каријеру Малић треба да остане у клубу, он је његово суво злато – каже Марка, како га сви зову.

И за клупско руководство тренер Борца има само ријечи хвале.

– Није им лако, баш није, у овом тешком времену. Мирослав Микеш, Игор Бабић, Зоран Калинић, Драган Петровић, Милан Радаковић, Невен Копања чине огромне напоре да би нам створили што боље услове. Ето, Драган Петровић је скоро свакодневно на тренизнима, уз играче, а то је оно што је потребно. И директор Борис Ђого, с којим имам сјајну сарадњу, максимално се ангажује, ради чак и оно што није његов посао само да би клубу било што боље. Наравно, ту је и Јосипа Поповић, која је цијели свој живот посветила Борцу, и кад је он у питању не зна за ријеч нећу и не могу. Е, тај напор, ентузијазам, оданост клупског руководства рукометаши и ја морамо да цијенимо и поштујемо – истиче Марковић.

Недавно је Проко Драгосављевић, министар за породицу, омладину и спорт, обећао подршку клубу из Господске.

– Министар Драгосављевић је и раније, а ево и сад, уз клуб. Сигурно да ће његово обећање бити још један додатни мотив за све у клубу, да се још више ангажујемо на свим пољима. Морам истаћи и сјајну сарадњу с Административном службом Града Бањалука. Градоначелник Драгољуб Давидовић и његов замјеник Јасмин Комић су у служби Борца, дају нам онај позитивни вјетар у леђа. Наравно, сад је на нама у клубу да то вратимо на прави начин, то можемо само успјешним играма и резултатима. Мислим да смо на добром путу.

И Драган Марковић-Марка је на најбољем путу да врати Борцу онај његов некадашњи рукометни сјај.

Побиједићемо Татабању

У суботу (20.15) рукометаши Борца играју утакмицу трећег кола Купа EHF, а ривал им је мађарска Татабања.

– Добили смо јаког и незгодног противника, мађарски рукомет припада европском врху. Без обзира на њихову моћ и снагу, побиједићемо Татабању у „Борику“. Наравно, за то ће нам бити потребна и подршка навијача. А, кад нас они понесу, кад се зачује њихов ехо с трибина, онда нам побједа не може измаћи – оптимиста је Марковић.

Радост због титула

У Борцу, оном рукометном, силно су се обрадовали јесењој титули фудбалера бањалучког Борца у Премијер лиги БиХ.

– Њихов успјех је и наш успјех, то је успјех бањалучког спорта. Прије рата, фудбалери, рукометаши, боксери, кошаркаши и кошаркашице често су бодрили једне друге када су наступали, радовали се заједно свакој побједи. Тако треба да буде и сад. Фудбалери Борца су сјајно одиграли јесењу етапу, титула је заслужено у њиховим рукама. И Борац Нектар Бањалука полако излази из кризе, Каралић, Дојчиновић, Гашпар, раде праву ствар, само их треба подржати. И кошаркашице Младог Крајишника и рукометашице Борца нижу побједе. Заиста, од срца се радујем сваком њиховом успјеху, а сигуран сам и они нашем – прича Марковић.

Ако, Миро, Дадо

Марковић каже да је у контакту с многим борчевцима.

– С онима из моје генерације чујем се свакодневно, из далеког Катара често ме зове Абас Арсланагић и Дадо Мулабдић, у гласу им осјетим колико им је драго кад побиједимо. Миро Бјелић послије сваког тријумфа шаље SMS поруке. Много ми то значи. Пуно ми је срце кад за вријеме нашег тренинга на трибинама видим људе рукомета Бранка Јанковића и Брацу Павлишина, а на утакмицама некадашњу рукометашицу Јасну Бркић. Наравно, подршку ми дају и моји спортски пријатељи Драженко Нинић, Горан Делић, Драшко Марковић, Стојан Малбашић, Миле Тодоровић – ријечи су Марковића.

Прави сарадници

Ниједног тренутка Марковић не заборавља ни своје прве сараднике.

– Мислим да смо се сложили као један добар тим јер смо сви на истом задатку. Сјајно сарађујем с Маринком Торбицом, Жељком Зељковићем, Немањом Антонићем, Жарком Стојаковићем – каже Марковић.

(Фокус)