11. април 1976. – датум за сва времена

Мало је датума из историје Рукометног клуба Борац који се памте као 11. април 1976. године. Тог дана наши рукометаши направили су подвиг о којем сањају све генерације – покорили су Европу, задивили планету и исписали најљепшу страницу спортске бајке. Те прољећне ноћи, пред 5000 навијача у бањалучком „храму“ спорта, златна генерација „црвено-плавих“ у финалу Купа шампиона побиједила је данску Фредерицију са 17:15.

Бомбардери из „Борика“, које је годину дана раније у финалу зауставио Форверц (17:19), пут ка круни су започели против Червене хвиезде. Чехословаци су доживјели дебакл у граду на Врбасу (14:27), а бољем су морали честитати и на свом терену (22:26).

Затим је на ред дошла шпанска Калписа. У „Борику“ је било 28:21 за Борац, у Аликантеу неријешено 13:13, након чега су Бањалучани избацили моћни Гумерсбах. У Њемачкој није било побједника (16:16), да би „црвено-плави“ финале визирали домаћим тријумфом 15:13.

А онда је дошао и тај дуго очекивани 11. април. Бањалучки „храм“ спорта био је премален да прими све навијаче жељне да помогну својим љубимцима у антологијском мечу.

И кренуло је одлично по екипу коју је са клупе предводио Перо Јањић. Било је 2:1, па 5:2, а на одмору и сигурних 11:7 за његове пулене. Но, Данци се нису предали без испаљеног метка. Серија гостију 3:0 на старту другог дијела додатно је подгријала и онако врелу атмосферу. Недељко Вујиновић је одговорио злата вриједним поготком, Здравко Рађеновић је такође био прецизан, да би још једну маестралну одбрану Абаса Арсланагића Раде Унчанин у контри претворио у 14:10.

Имала је Фредериција одговор и на то. Убрзо су гости смањили на 16:15, са тим резултатом се ушло у посљедњи минут, а када је Андерсон изашао сам пред Арсланагића, у „Борику“ је настао мук. Услиједио је шут и нова Акина бравура, која је њега и саиграче крунисала у владаре Старог континента. До краја је Рађеновић изборио седмерац, Вујиновић преузео одговорност и – погодио. У терен су утрчали навијачи, „шкљоцали“ апарати, „храмом“ спорта се орило „Борац је шампион“…

БОРАЦ – ФРЕДЕРИЦИЈА 17:15 (11:7)

дворана: „Борик“у Бањалуци
гледалаца: 5000
судије: Херберт Хеншел и Петер Хенфус (оба из ДР Њемачке)
седмерци: Борац 3 (2), Фредериција 3 (2)
искључења: Борац 6, Фредериција 2 минута

БОРАЦ: Арсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2 (1), Вукша, Унчанин 2, Поповић 1 (1), Б. Голић, М. Голић 2, Равлић.

ФРЕДЕРИЦИЈА: Јепесен, Ф. Хансен 3 (1), Хајдерман, Нилсен 3 (1), Соренсен 1, Јунгланд 1, А. Хансен, Андерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2.

Исписали историју

Највећи успјех у историји Рукометног клуба Борац остварили су: Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недјељко Вујиновић, Абас Арсланагић, Добривоје Селец, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Боро Голић, Зоран Равлић и тренер Перо Јањић.

Пут до трона

Осмина финала, Бањалука, 20. новембар 1975. године: Борац – Червена Хвиезда 27:14 (16:8), Братислава, 11. децембар 1975. године: Червена хвиезда – Борац 22:26 (8:14).

Четвртфинале, Бањалука, 8. јануар 1976. године: Борац – Калписа 28:21, (15:9), Аликанте, 18. јануар 1976. године: Калписа – Борац 13:13 (7:10).

Полуфинале, Дортмунд, 10. март 1976. године: Гумерсбах – Борац 16:16 (9:8), Бањалука, 27. март 1976. године: Борац – Гумерсбах 15:13 (11:8).

Финале, Бањалука, 11. април 1976. године: Борац – Фредериција 17:15 (11:7).

Семафор

0:1 – Ф. Хансен, 1:1 – Каралић, 2:1 – Рађеновић, 2:2 – Ф. Хансен, 3:2 – Поповић, 4:2 – Унчанин, 4:3 – Петерсен, 5:3 – Рађеновић, 6:3 – Селец, 7:3 – М. Голић, 7:4 – Јунгланд, 7:5 – Андерсен, 7:6 – Нилсен, 8:6 – Селец, 9:6 – Рађеновић, 10:6 – М. Голић, 10:7 – Нилсен, 11:7 – Рађеновић, 11:8 – Андерсен, 11:9 – Петерсен, 11:10 – Андерсен, 12:10 – Вујиновић, 13:10 – Рађеновић, 14:10 – Унчанин, 14:11 – Нилсен, 14:12 – Соренсен, 15:12 – Каралић, 15:13 – Мадсен, 16:13 – Рађеновић, 16:14 – Мадсен, 16:15 – Ф. Хансен, 17:15 – Вујиновић.

(Глас Српске)