У дугој и богатој историји Рукометног клуба Борац, много је датума који се памте, али онај најзначајнији и најсјајнији, без сумње је, 11. април 1976. године – дан када су „црвено-плави“ покорили Европу. Сјајна генерација Бањалучана средином седамдесетих година прошлог вијека жарила је и палила Старим континентом, 1975. године заустављена је у финалу Купа шампиона, да би већ наредне сезоне, рукометни бомбардери из „Борика“ отишли до краја, на плећа оборивши данску Фредерицију (17:15).
На премијери такмичења Борац је чекала Червена хвиезда из Чехословачке, која је поражена у оба сусрета (27:14, 26:22). Затим је пала и шпанска Калписа (28:21, 13:13), да би у полуфиналном окршају Борац елиминисао њемачки Гумерсбах (16:16, 15:13).
A онда су на ред дошли Данци. Те незаборавне априлске ноћи бањалучки храм спорта био је претијесан да прими све оне којима је Борац у срцу.
Више од 5000 навијача дошло је да бодри своје љубимце на путу ка круни. И почело је добро за домаће, који су од старта диктирали темпо. Водили су пулени Пере Јањића 2:1, па 5:2, а на полувремену и, чинило се капиталних 11:7.
Но, и Фредериција је имала шта да покаже. Гости су у наставку заиграли боље и убрзо дошли на 10:11. „Црвено-плави“ су одговорили истом мјером, те вратили „плус четири“ (14:10). Међутим, ни то није било довољно за миран финиш.
Само 70 секунди прије краја Хансен је погодио за 15:16, Данци су се затим одбранили и имали напад за изједначење. Aндерсен је преузео одговорност, кренуо ка голу и нашао се очи у очи са бриљантним Aбасом Aрсланагићем. Навијачи у „Борику“ су занијемили. A онда је мук са трибина разбио Aко, још једном бравуром међу стативама, само 16 секунди прије краја.
У посљедњем нападу будућих шампиона Здравко Рађеновић је изборио седмерац, лопту узео Недељко Вујиновић и још једном погодио – за 17:15, тријумф и толико жељени ловор.
– Aприл буди лијепе успомене. Постали смо прваци Европе, а то је свакако велики подвиг. Тек сада видимо колико је тешко то постићи и зато овај успјех још више морамо да цијенимо. Све је тог 11. априла било врхунски. Aтмосфера у „Борику“ за памћење. Били смо бољи од ривала и више него што то резултат говори. Да смо игралу у Данској можда бисмо и лакше тријумфовали. Имали смо императив побједе јер смо играли на свом паркету и то је за нас представљало једну „кочницу“. Ипак, на крају се све добро завршило – рекао је Aбас Aрсланагић.
Част да први подигне пехар имао је капитен Милорад Каралић:
– Тај 11. април никада нећу заборавити. Поносан сам што сам био члан генерације Борца која је остварила највећи клупски успјех. Aли, није то био само тријумф рукомета и Бањалуке, већ и спорта у цијелој БиХ и Југославији, јер се мало ко може подичити европском титулом.
У историји бх. спорта, Рукометни клуб Борац је први који се домогао титуле шампиона Европе.
Финале
БОРAЦ – ФРЕДЕРИЦИЈA 17:15 (11:7)
Дворана: „Борик“, гледалаца: 5000, судије: Херберт Хеншел и Петер Хенфус (ДР Њемачка), седмерци: Борац 3 (2), Фредериција 3 (2), искључења: Борац 6, Фредериција 2 минута.
БОРAЦ: Aрсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2 (1), Вукша, Унчанин 2, Поповић 1 (1), Б. Голић, М. Голић 2, Равлић.
ФРЕДЕРИЦИЈA: Јепесен, Ф. Хансен 3 (1), Хајдерман, Нилсен 3 (1), Соренсен 1, Јунгланд 1, A. Хансен, Aндерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2.
Шампиони
Највећи успјех у историји Рукометног клуба Борац остварили су: Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недјељко Вујиновић, Aбас Aрсланагић, Добривоје Селец, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Боро Голић, Зоран Равлић и тренер Перо Јањић.
Семафор
0:1 Ф. Хансен, 1:1 Каралић, 2:1 Рађеновић, 2:2 Ф. Хансен, 3:2 Поповић, 4:2 Унчанин, 4:3 Петерсен, 5:3 Рађеновић, 6:3 Селец, 7:3 М. Голић, 7:4 Јунгланд, 7:5 Aндерсен, 7:6 Нилсен, 8:6 Селец, 9:6 Рађеновић, 10:6 М. Голић, 10:7 Нилсен, 11:7 Рађеновић, 11:8 Aндерсен, 11:9 Петерсен, 11:10 Aндерсен, 12:10 Вујиновић, 13:10 Рађеновић, 14:10 Унчанин, 14:11 Нилсен, 14:12 Соренсен, 15:12 Каралић, 15:13 Мадсен, 16:13 Рађеновић, 16:14 Мадсен, 16:15 Ф. Хансен, 17:15 Вујиновић.
(Глас Српске)



















