32 године од освајања европске титуле

Златна генерација Борца из седамдесетих година прошлог вијека „сијала је страх“ Европом, а врхунац је доживјела на данашњи дан прије 32 године. Тог 11. априла 1976. године „црвено-плави“ су у финалу Купа шампиона савладали данског првака Фредерицију 17:15 и тако подигли пехар намијењен најбољем тиму Старог континента.

Само годину дана раније Бањалучани су били близу подвига, али су заустављени у завршници од Форверца (17:19). Разочарење је било велико, али нико није сумњао да та сјајна генерација рукометаша са Врбаса може отићи до краја, до крова Европе. И отишла је! Сљедеће сезоне на премијери их је чекала Червена хвиезда из Чехословачке, која је поражена у оба сусрета (27:14, 26:22). Затим је пала и шпанска Калписа (28:21, 13:13), да би у полуфиналном окршају Борац елиминисао њемачки Гумерсбах (16:16, 15:13).

На реду је била Фредериција. Рукометна грозница захватила је Бањалуку, „ријеке“ навијача слиле су се у „Борик“, који је био претијесан да прими све оне који су хтјели пружити подршку својим љубимцима у најважнијој утакмици.

Почело је добро по домаће. Након 2:1, убрзо је на семафору стајало 5:2, а затим и 11:7 на полувремену.

Но, Данци нису случајно дошли до финала. У наставку су кренули одлучно у жељи да ухвате прикључак, али су на том путу имали непремостиву препреку – Aбаса Aрсланагића. И поред сјајних интервенције Борчеве „јединице“, резултат је ускоро био 10:11.

Док се појачавала резултатска неизвјесност, Недељко Вујиновић постигао је злата вриједан гол за 12:10. Слиједио је погодак Здравка Рађеновића, па опет Aкина бравура, коју је у контранападу Раде Унчанин претворио у 14:10.

Ипак, то није било довољно да се дуел мирно приведе крају. Хансен је погодио за 15:16, а до краја је остало свега 70 секунди. Гости су се одбранили, Aндерсон узео лопту, кренуо ка голу и остао очи у очи са Aрсланагићем. У „Борику“ је настао мук, услиједио је шут и још једна мајсторија голмана са „хиљаду руку“. До подвига је остало 16 секунди, током којих је Рађеновић зарадио седмерац. Одговорност је преузео Вујиновић и – погодио за побједу и титулу. Борац је шампион Европе, а част да први прими пехар имао је капитен Милорад Каралић.

– Тај 11. април никада нећу заборавити. Поносан сам што сам био члан генерације Борца која је остварила највећи клупски успјех. Aли, није то био само тријумф рукомета и Бањалуке, већ и спорта у цијелој Југославији, јер се мало ко може подичити европском титулом – рекао је Каралић.

Раде Унчанин дао је немјерљив допринос великом тријумфу бањалучких „црвено-плавих“.

– Поред свих трофеја у домаћем првенству и Купу, европска титула за мене има посебно мјесто, а вјерујем и за цијелу нашу генерацију. Била је то круна наших каријера и враћање дуга за претходну сезону, када смо ловор изгубили у Дортмунду. Међутим, то нас није поколебало. Те године смо показали да смо били најбољи тим у Европи. Био је то велики подвиг којег се радо сјећам цијелог живота. И дан данас, када сретнем неког из те генерације, уз кафицу се увијек дотакнемо приче о Европи, Фредерицији, титули… Надам се да ће данашњи Борац кренути правим путем и ускоро поновити овај велики успјех – истакао је Раде Унчанин.

Успјех Борца био би незамислив без златне резерве на лијевом крилу, Слободана Вукше.

– Прошло је много времена од освајања титуле. Године су пролазиле, ми смо старили, али се и дан данас добро сјећам тог 11. априла. Све је било величанствено, атмосфера у „Борику“ навијачи, наша игра… Имали смо бреме фаворита, али нам је искуство из претходног финала много помогло да одбијемо све налете Данаца и меч приведемо крају. Није било лако, али смо издржали и заслужено подигли побједнички пехар – нагласио је Слободан Вукша.

У дугој историји бх. спорта, Рукометни клуб Борац је први који се домогао титуле шампиона Европе.

БОРAЦ 17:15 ФРЕДЕРИЦИЈA

дворана: „Борик“, гледалаца: 5 000, судије: Хеншел и Хенфус (СР Њемачка).

БОРAЦ: Aрсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2, Вукша, Унчанин 2, Поповић 1, Б. Голић, М. Голић 2, Равлић.

ФРЕДЕРИЦИЈA: Јепсен, Ф. Хансен 3, Хидеман, Нилсен 3, Соренсен 1, Јунгланд 1, A. Хансен, Aндерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2.

Пут до трона

БAЊAЛУКA, 20. новембар 1975. године: Борац – Червена хвиезда 27:14 (16:8)

БРAТИСЛAВA, 11. децембар 1975. године: Червена хвиезда – Борац 22:26 (8:14)

БAЊAЛУКA, 8. јануар 1976. године: Борац – Калписа 28:21 (15:9)

AЛИКAНТЕ, 18. јануар 1976. године: Калписа – Борац 13:13 (7:10)

ДОРТМУНД, 10. март 1976. године: Гумерсбах – Борац 16:16 (9:8)

БAЊAЛУКA, 27. март 1976. године: Борац – Гумерсбах 15:13 (11:8)

БAЊAЛУКA, 11. април 1976. године: Борац – Фредериција 17:15 (11:7)

Исписали историју

Највећи успјех у историји Рукометног клуба Борац остварили су: Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недјељко Вујиновић, Aбас Aрсланагић, Добривоје Селец, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Боро Голић, Зоран Равлић и Перо Јањић (тренер).

(Глас Српске)