Борац поражен од Босне и судија

Имали су рукометаши Борца огромну жељу да пред препуним „Бориком“ остваре велику побједу против сарајевске Босне и дођу на корак од прве шампионске титуле у БиХ. Жељели су изабраници Драгана Марковића силно побједу са више од два гола разлике коју би на незабораван начин прославили са свима онима који су били у бањалучком храму спорта међутим… Сарајевски рукометаши, појачани судијским двојцем Сушић – Приморац, славили су у Бањалуци резултатом 27:28.

Када је у питању првих тридесет минута овог великог дербија, велико је чудо што је Борац након њих имао барем минималну предност (15:14) ако се зна каква је био критеријум „дјелилаца правде“ из Чапљине и Љубушког. Довољно је рећи само неколико чињеница: за тим Ирфана Смајлагића горе споменути „познаваоци рукометних правила“ досудили су седам седмераца, од чега је барем пет дискутабилно; 4-5 пута Сушић и Приморац су могли да досуде пасиван напад гостију, међутим нису нашли за сходно ниједном да реагују, и, на самом крају, Босна у току првог полувремена није зарадила два минута искључења, а сви они који су били присутни на дербију могли су да се увјере да су Сарајлије морале да буду искључене најмање пет пута због својих стартова. Стога и не чуди реакција препуног „Борика“ када су Чапљинац и Љубушак након првог полувремена напуштали паркет.

У другом полувремену покушали су рукометаши клуба из Господске улице да буду јачи и од њих двојице, те су, ношени громогласним навијањем, дошли у пар наврата и до +3, али су, нажалост, попустили онда кад је било најважније. Наиме, при резултату 21:18 за Борац, у контри је био Халилбеговић који је додао лопту до Мелића, али нашем десном крилу лопта испада, те шанса за +4 одлази у неповрат. Многи у дворани су се тада питали, а и ми сада, шта би било да су Марковићеви изабраници тада дошли до четири гола више на свом конту? Сигурно ни Сушић ни Приморац не би могли да нас зауставе на путу ка побједи…

Ипак, упркос поразу, Борчевим играчима нема шта да се замјери. Покушали су, трудили се, али једноставно, против два ривала нису могли. Свима онима који су ове сезоне носили свети дрес од срца треба честитати јер било је предивно вечерас гледати препун „Борик“ како из свег гласа даје подршку својим љубимцима – све је то заслуга црвено-плавих момака, али и тренера Марковића, који је за само годину дана свог боравка у Бањалуци направио прави рукометни бум у граду на Врбасу. Сви ти људи су нас ове сезоне много пута учинили поносним, а вјерујемо да ће тако да буде и за три седмице, када се у Бањалуци игра завршница Купа Босне и Херцеговине, на којој учествују Борац, Слога, Извиђач и Босна. Права је то прилика за реванш Сарајлијама, права шанса да се сарајевским квази-шампионима покаже да је Бањалука град рукомета и да је Борац за њих, упркос вечерашњем поразу, рукометни појам и институција о којој су и књиге писане!