
Прије 52 године, 20. априла 1974. године, свечано је отворена дворана Борик, бањалучки храм спорта!
Шездесетих година прошлог вијека, челни људи југословенског спорта донијели су одлуку да тзв. мали спортови (рукомет, кошарка..) више не могу да се играју на отвореном, већ у дворанама. До тада су већину мечева Бањалучани посматрали на некадашњем Стадиону спортских игара, а након што је донесена поменута одлука, бањалучки клубови су своје мечеве играли широм Југославије, с обзиром на то да у Бањалуци није било спопртске дворане.
С тим у вези, као веома значајан памти се 1. фебруар 1972. године, када су тадашње градске власти донијеле одлуку да се “мали Борчев“ неће реновирати, већ да ће ће Бањалука добити спортску дворану.
Био је 24. септембар 1972. године, када су камен-темељац за градњу Борика положили златни рукометаши Милорад Каралић, Абас Арсланагић и Добривоје Селец који су у Минхену, тек неколико дана раније, освојили најсјајнију олимпијску медаљу бранећи боје југословенског тима.
Изградња је трајала 18 мјесеци, а свечано је спортски понос Бањалуке отворен на данашњи дан 1974. године. Пригодним говором дворану је спортистима предао Хакија Поздерац, тадашњи предсједник Југословенског савеза за физичку културу.
Први меч у новоизграђеној дворани одиграли су рукометаши Борца и Витекса из Високог. Тријумфовали су црвено-плави резултатом 29:26, а остаће вјечно уписано да је први гол постигао првотимац Витекса Фикрет Хурем. На другој страни, за Борац је први стријелац био Раде Унчанин.
Послије рукометаша, на терену су се појавиле кошаркашице Младог Крајишника и сарајевске Босне, која је тријумфовала резултатом 64:92. Први кош у новоотвореној дворани постигла је чланица Босне Гордана Јањић, која је поникла у Младом Крајишнику, док је први кош за “малене“ уписала Велинка Бошњак, касније супруга легендарног голмана Фудбалског клуба Борац Фуада Ђулића.
(борац-спорт)



















