На данашњи дан, прије тачно 25 година, Фудбалски клуб Борац је по четврти пут у историји изборио пласман у елитно друштво југословенског фудбала. Тог 18. јуна 1989. године на Градском стадиону, који је тад посјетило више од 30 000 гледалаца, гостовао је зрењанински Пролетер, у мечу у којем је Борцу одговара било каква побједа, чак и она након пенал-рулета, како би на табели Друге лиге престигао госте и вратио се у елитно друштво.
За Борац је сјајно почело: већ у десетом минуту главни судија меча Вујовић досудио је једанаестерац, након што је Дубајић срушио Сенада Лупића, стријелца историјског гола у финалу Купа над Црвеном звездом годину дана раније. Једанаестерац је извео Суад Беширевић и – погодио!
Ипак, у наставку меча гости долазе до изједначења преко Петровића, тако да је морао да се примијени изум легендарног Миљана Миљанића – једанаестерци након неријешеног лигашког резултата.
Минут прије истека регуларног дијела утакмице покојни Јосип Куже (преминуо 16. јуна прошле године), који је на тренерској клупи замијенио Хуснију Фазлића, у игру је увео Антона Јаковљевића умјесто још једне легенде Слободана Каралића, који нас је, као и Куже, прерано напустио (у новембру 2013. године). На крају, измјена се исплатила!
Први је лопти пришао Беширевић и погодио, да би Јаковљевић потом зауставио шут Тељиговића. У другој серији све се окренуло: голман Пролетера Гавриловић одбранио је Лемићев шут, док је на другој страни прецизан био Бошковић.
Трећа серија доноси поготке Матејића и Дубајића, а у четвртој за Борац погађа Лупић, док за Пролетер сигуран са бијеле тачке није био Николић, који погађа стативу.
Услиједила је пета серија, лопти је пришао Дамир Шпица који би својим поготком Борцу донио пласман у елиту. Међутим, капитен није издржао притисак, промашио је пенал, драма се наставила… Притисак је сада на Антоновим леђима: уколико зауставио још један покушај гостију, Борац је у елити! Лопти је пришао Шарчевић, шутирао – али је Јаковљевић одабрао праву страну и зауставио његов шут! Борац је по четврти пут постао члан Прве лиге Југославије!
Велики успјех, заједно са својим играчима, остварио је тренер Јосип Куже, који нас је, како рекосмо, прерано напустио након тешке болести – прије два дана навршила се прва годишњица од Кужеове смрти. Јосип је са Борцем договорио сарадњу на годину дана, уговор је након меча са Пролетером истекао, а тим поводом, њему у част, спјевала се и пјесма, службени спикер на утакмици са Зрењаницима рецитовао је: „Ако одеш Јосипе, жалићемо сви, Борац ми волимо, Борац то си ти! Не иди Јосипе, остани са нама, остани, остани, још годину дана!“ Ипак, након пласмана у југо-друштво, Куже се вратио у свој матични клуб, загребачки Динамо и тамо наставио, испоставиће се касније, блиставу тренерску каријеру.
(борац-спорт)



















