Борац – Пролетер: 26 година сјећања

На данашњи дан, прије 26 година, одиграна је једна од култних утакмица на бањалучком Градском стадиону. 18. јуна 1989. године, на препуном фудбалском храму у граду на Врбасу, снаге су у посљедњем колу Друге лиге Југославије одмјерили бањалучки Борац и зрењанински Пролетер. Изабраницима Јосипа Кужеа, који нажалост више није међу нама (преминуо у јуну 2013. године) била је потребна побједа да престигну тим Пролетера на табели и по 4. пут у клупској историји пласирају се у елиту југословенског фудбала.

Меч је сјајно почео за Борац и навијаче, којих се тог поподнева на Градском стадиону скупило око 30 000!? Већ у десетом минуту Борац је стигао до предности: у казненом простору гостију Дубајић је срушио Лупића, судија Вујовић показао на бијелу тачку, а пенал је у гол претворио Суад Беширевић. Међутим, Зрењанинци су успјели у другом полувремену да стигну до изједначења преко Петровића, па се приступило извођењу једанаестераца, што је била пракса након неријешеног резултата у лигашким утакмицама (тзв. Миљанићев изум).

Из прве серије пенала Борац је извукао максимум: прво је стријелац водећег гола Беширевић послао лопту иза леђа голмана гостију Гавриловића, да би потом Јаковљевић, који је у игру ушао у 90. минуту умјесто Слободана Каралића, спријечио Тељиговића да поентира са бијеле тачке. Након друге серије ствари се враћају на почетак: за Борац не погађа Владица Лемић, док је за тим Пролетера био прецизан Бошковић.

Из треће серије профитирали су и Борац и Пролетер: за Бањалучане је погодио Матејић, а за госте Дубајић, који је, како смо већ рекли, скривио једанаестерац у 10. минуту.

У пенал-лутрији резултат је 2:2, на реду је била четврта серија. Сенад Лупић је реализовао казнени ударац за 3:2, док је на другој страни Николић погодио стативу.

Капитен Дамир Шпица добио је шансу да се прослави и поготком на старту пете серије прекрати муке себи, саиграчима, тренеру, навијачима… Нажалост, није успио, није реализовао пенал и Пролетер је добио шансу да евентуалним голом продужи драму на Градском стадиону.

Очи навијача биле су упрте у Јаковљевића; знало се – уколико Антон одбрани пенал гостима, Борац поново постаје прволигаш! Лопту је у руке узео Шарчевић, шутирао – али није затресао мрежу! Антон Јаковљевић одабрао је праву страну, зауставио Шарчевићев покушај и славље на крцатом Градском стадиону могло је да почне…

Кроз цијелу сезону екипу Борца са клупе је предводио Јосип Куже, којем је уговор истекао након меча са Пролетером. Кужеу у част спјевала се и пјесма која је одјекивала са разгласа: „Ако одеш Јосипе, жалићемо сви, Борац ми волимо, Борац то си ти! Не иди Јосипе, остани са нама, остани, остани, још годину дана!“ На крају, Куже је одлучио да се врати у загребачки Динамо, а на мјесту тренера Борца замијенио га је Станко Поклеповић-Шпацо.

(борац-спорт)