Стојнић: Седам година радим бесплатно

Да успјех на терену може бити мач с двије оштрице показује и случај Велимира Стојнића, селектора кадетске репрезентације БиХ, која се из далеког Велса успјела квалификовати у завршну рунду за одлазак на Европско првенство. С друге стране, бањалучки Борац у Премијер лиги гази све редом и за сада се, послије девет утакмица, налази убједљиво на првом мјесту. Напади и отровне стрелице из ФСБиХ на његов рад, према ријечима Стојнића, нису нимало случајни.

– Многима успјеси Борца, као и репрезентације, сметају. Таква смо средина, све ти могу опростити, осим ако добро радиш. Боли ме чињеница да сам стављен на стуб срама од стране ФС БиХ, иако за то нема никаквог повода. Умјесто да нас награде за успјех у Велсу, причају о мојој смјени. Па, већ седам година као селектор радим бесплатно! Сигуран сам да сам по томе јединствен у Европи и свијету. И оно што ми је обећано послије Нове године, није испоштовано. Како се према мени односе, али и према кадетској репрезентацији, довољно је рећи да нас за вријеме мог боравка у Велсу нико од званичника није позвао. По трећи пут пролазимо први круг квалификација, нико ми није честитио ни први, ни други пут, а за трећи хоће да ми уруче отказ. Гдје је ту правда? – истиче Стојнић, који напомиње да није оставио селекцију БиХ на цједилу.

– Заједно са својим сарадницима спремио сам тактику за посљедњи меч са Исландом. Сада сви причају о тој утакмици, али не треба заборавити да су и прва два меча по важности била у најмању руку у истом рангу. Вратио сам се у БиХ јер је мој клуб играо важну утакмицу. Зарађујем хљеб у Борцу. Никоме није сметало када сам водио кадете Борца, па ни када сам преузео први тим. Међутим, резултати, који нису случајни, очигледно некоме сметају. О путу у Велс боље да и не говорим. Право из авиона изашли смо на мегдан Русији, која се већ седам дана налазила на Острву. Ти момци који су отишли тамо умјесто да се пише о њиховим успјесима, заједно са мном стављени су на стуб срама. Политика је та која о много чему одлучује. Да није било дешавања у Широком Бријегу, не би можда било ни случаја „Стојнић“ – завршио је монолог Велимир Стојнић, тренер који је, ваљда у инат свима, претлаћен на успјехе.

(Фокус)