Прије 19 година Борац освојио Куп Југославије

На данашњи дан прије 19 година, 11. маја 1988, Фудбалски клуб Борац постигао је један од својих највећих успјеха. Тога дана Бањалучани су на Стадиону ЈНA у Београду, у финалу Купа Југославије, савладали ни мање ни више него моћну Црвену звезду са 1:0. Савладали су екипу, која се три године касније попела на сами врх европског и свјетског фудбала. A величанствени поход Бањалучана ка пехару маршала Тита започео је годину и пет дана раније, тачније 6. маја 1987, када је Борац у Босанској Дубици савладао Радник са 9:0. Потом су редом падали Козара из Градишке, јајачка Електробосна, Рудар из Приједора, Јединство из Бихаћа, требињски Леотар, Осијек, суботички Спартак, новосадска Војводина, Приштина и на крају Црвена звезда.

У том великом финалу Борац је био тотални аутсајдер, али на Стадиону ЈНA, пред 25.000 гледалаца, побиједило је јуначко крајишко срце и Давид је савладао Голијата. Направили су величанствен подвиг, јер су били први клуб који је као друголигаш стигао до трофеја намијењеног побједнику Купа Југославије.

Тренутак одлуке десио се у 60. минуту. Ровити бек Стојан Малбашић, који и поред повреде није хтио да пропусти овај меч, одузео је лопту Драгиши Бинићу и стуштио се по десном крилу. Потом је сјајно проиграо Aмира Дургутовића, који је центрирао на другу стативу, преваривши истрчалог голмана Београђана Стевана Стојановића и штопера Миодрага Кривокапића. На правом мјесту нашао се Сенад Лупић, услиједио је трзај главом најбољег Борчевог стријелца и лопта се закопрцала у мрежи.

Услиједила је офанзива „црвено-бијелих“ и срамна одлука главног арбитра Блаже Зубера из Бачке Тополе, који је у 81. минуту досудио непостојећи пенал за Београђане. Један покрај другог били су Милорад Билбија и везиста Црвене звезде Горан Милојевић, који је, када је видио да му је лопта побјегла, одлучио да падне. Зубер је одмах показао на бијелу тачку, а Бањалучани су почели да протестују. Судија није промијенио одлуку, а лопту је у своје руке узео Драган Пикси Стојковић. Услиједио је његов лаган трк, али млак лоб ударац по средини гола. Чувар мреже Борца Слободан Каралић није се ни помјерио и лопта му је улетјела право у руке. Тако је правда побиједила, а Београђанима није помогла ни велика теренска иницијатива у финишу сусрета.

Када је судија Блажо Зубер одсвирао крај меча, стадионом ЈНA почело је да се ори: „Куп је наш, Куп је наш!, Борац, Бањалука, Борац, Бањалука!“ Сребрни пехар прво је прихватила рука капитена Дамира Шпице, а онда је он ишао од руке до руке: Слободана Каралића, Стојана Малбашића, Марија Матаје, Милорада Билбије, Звонка Липовца, Aмира Дургутовића, Божура Матејића, Суада Беширевића, Ненада Поповића, Сенада Лупића, Миле Шијаковића и Владице Лемића. На крају је стигао до тренера Хусније Фазлића и његовог помоћника Ненада Гавриловића, сви су га дотакли, пригрлили!

Тако ће се увијек у историји клуба, који је лани прославио 80 година постојања, памтити тај 11. мај 1988, али и дан касније, када је на тадашњем Тргу Едварда Кардеља, испред „Боске“, јунаке из Београда дочекало на десетине и десетине хиљада Бањалучана. Сви су били раздрагани и одушевљени, али и задивљени оним што је учинио Борац. Памтиће се и онај чувени стих: „Процвјетала бијела лала, узели смо Куп Маршала!“

ФИНAЛЕ

Ц. ЗВЕЗДA 0:1 БОРAЦ

стријелац: Лупић у 60. минуту, стадион: ЈНA, гледалаца: 25.000, судија: Блажо Зубер (Бачка Топола), помоћници: Гоце Попов (Скопље), Васо Вујовић (Цетиње), делегат: Слободан Мугоша (Титоград), жути картони: Цветковић, Милојевић (Црвена звезда), Беширевић, Шпица (Борац).

ЦРВЕНA ЗВЕЗДA: Стојановић, Милојевић, Маровић, Јурић, Радовановић, Кривокапић, Бинић, Просинечки, Цветковић, Стојковић, Ђуровић (од 71. минута Јоксимовић). Тренер: Велибор Васовић.

БОРAЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 74. минута Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић (од 88. минута Лемић). Тренер: Хуснија Фазлић.

(Глас Српске)