Предсједник Рукометног клуба Борац Дарко Савић одржао је опширну конференцију за новинаре, на којој је говорио о свим актуелним темама у клубу из Господске улице.
На почетку обраћања медијима, први човјек клуба, који је на овој функцији већ три мјесеца, осврнуо се на повратке Луке Кнежевића и Марка Лукића у црвено-плави табор.
– Морам да кажем да је Лука Кнежевић имао много бољих понуда од Борчеве. Међтим, договорили смо се у 30 секунди и захваљујем и њему и Марку Лукићу на томе. Надам се да ћемо успјети у нашој мисији, да сачувамо Борац од испадања из лиге, али и уопште од гашења. Ситуација је била тако лоша и вјерујте ми да смо већ направили велики успјех. Били смо у блокади 35 дана, али могу са поносом да кажем да су, откако је нова управа у клубу, три плате биле на вријеме, да је први пут јануарска плата била прије договореног времена. Надам се да ћемо остати на том фону, да извршавамо своје обавезе на вријеме – рекао је Савић, истакавши да је у протеклим данима одржао низ састанак са представницима власти на нивоу РС и БиХ.
– Прије десетак дана ме је на састанак позвао предсједник Владе РС Радован Вишковић, на којем сам реферисао све што је до тада урађено. Послао сам му једну молбу за пријем, мјесец дана прије тог састанка, гдје сам навео седам тачака које су нам кључни проблеми за даље функционисање клуба. Међутим, док је дошло до састанка, ми смо прве четири ријешили сами, без помоћи институција. Осјетио сам у њему подршку, човјек је обећао нешто из буџетске резерве као помоћ клубу и да ће се заложити код предсједника РС Милорада Додика да нам такође помогне. Морам да се захвалим и министарки породице, омладине и спорта Селми Чабрић, која ми се такође јавила. Завршили смо један грант, једне хитне помоћи, за Рукометни клуб Борац, тако да се захваљујем и њој, али и њеним сарадницима. У току свих тих дешавања, министар у Савјету министара БиХ Срђан Амиџић такође се сам понудио и позвао на састанак. Успио је да ријеши два горућа проблема, тако да морам да кажем да су људи помогли, да имају осјећаја за Борац и да су се ставили у функцију одбране РК Борац. Хвала им, али хвала и онима који ће помоћи.
Додаје, међутим, да има људи у граду који „по кафанама“ негативно причају о клубу и умногоме утичју на поправљање цјелокупног стања.
– Понашају се као покварене грамофонске плоче. Говоре да је у клубу криминал, да је овако, да је онако… Све смо људе звали у клуб, свима смо понудили да раде оно што мисле да знају. Врата клуба су и даље отворена, потпуно смо клуб очистили, како од кадрова који су довели до овог стања, тако и физички. Из просторије архива смо изнијели један омањи камион смећа. Ту су нам помогле и Анђела Драгичевић, која је дошла у клуб прије 15 дана, и Марија Шеховац, која се ставила у службу, а иначе је секретар у ЖРК Борац. Стога позивам оне који мраче по граду да дођу у клуб, да се увјере у стање, да погледају све папире који су њима потребни или које желе да виде. Ревизија још увијек ради свој извјештај, стално нам траже по неко објашњење или документ, али очекујемо брзо и тај ревизорски извјештај. Онда ће све бити јасно, како се и шта радило – рекао је Савић, додавши:
– Био сам и у Управи за индиректно опорезивање. Борац је тамо имао дуг, а има га још увијек. Први пут уназад у не знам колико времена уредно је 10. фебруара плаћен ПДВ за јануар. Упознао сам се са људима који воде службу за принудне наплате, који су се захвалили што сам дошао, што се интересујем и што желимо да ријешимо те заоставштине из прошлог времена. Вјерујем да ћемо то брзо и ријешити. Дуг према Пореској управи Републике Српске је значајно смањен, тако да се десило пуно лијепих ствари. Зато не видим разлог да се по кафанама и кулоарима прича лоше. Вјерујте ми, то толико одмаже да ја не могу то да објасним. Кад идете по граду и нон-стоп причате како је то лоше, како је криминал… ви не причате о прошлом времену, ви причате као да се то сад дешава. Наћи спонзора, у оваквим условима, гдје има човјек који само прича о криминалу а није хтио да дође да види шта се у клубу ради… Он нама затвара сва врата и жели да се овај клуб угаси! Покушавам да направим добру ствар, жртвујем породицу, своју фирму, продао сам стан у Сарајеву да бих откочио процесе у Борцу и још неко да ме зај***ва. У најмању руку, није фер. Ако већ неко не може или неће да помогне, бар нека не смета. Свима су врата отворена, дођите, питајте, тражите, копајте по документацији… али ја не могу да се осврћем уназад, морам само да гледам унапријед.
У свом обраћању, предсједник црвено-плавих захвалио се Маринку Умичевићу, предсједнику Рукометног савеза Републике Српске.
– Изразио је жељу да своју позајмицу претвори у спонзорство, у донацију. Помагао је кад је било најтеже, клуб је њему дужан, он је сам назвао и рекао „Е то је то кад неко нешто воли“. Без обзира да ли смо ми добри или не, воли Борац, град и спорт, и такве људе треба похвалити јавно.
Једна од тема био је и спор са Небојшом Торбицом око власништва над пословним простором у Српској улици, у којем се тренутно налази Мектир паб.
– Ново рочиште је 27. марта и очекујемо на њему налаз судских вјештака. У међувремену, мислимо да је власник Мектир паба подлегао притиску друге стране и крупног капитала. Он нама више не плаћа ни ПДВ, почео је да плаћа пуну кирију другој страни. Потписан је уговор са Далибором Шајићем око изнајмљивања пословног простора, након дуго година он је по неком свом нахођењу почео да плаћа другој страни, а има важећи уговор са Рукометним клубом Борац. Услов да се настави са плаћањем нама био је да ми прихватимо да је овај простор (канцеларија клуба, оп.а.) гаранција за паре које уплаћује. Практично, ми би требало да изгубимо оба простора по њима и Борац би остао без икакве имовине. Е па неће моћи! Имам информације да је једно рочиште отказано јер је судија рекла да ће можда нова управа одустати од простора. Е па господо, нико неће и не смије одустати! Тај простор је годинама издржавао омладинску школу Рукометног клуба Борац и право да га прода има само Скупштина, никакав Управни одбор ни предсједник клуба. А било је и појединаца који су били у управи Борца, а радили су за другу страну.
Како истиче, неки људи су вољели клуб само док им је био извор прихода.
– Данас сам управо добио поруку од бившег предсједника Скупштине који ми пријети суђењем, који ме стално зове. Био је адвокат везан уговором за клуб, а сада ме уцјењује да потпишем споразум да му се дугује осам хиљада, односно ако не прихватим да му одмах платим, да ће ме тужити на девет и да ће наставити да издаје фактуре. А исти тај адвокат нам је отказао пуномоћ 14. октобра! Међутим, уредно је наставио да шаље фактуру сваки мјесец. Зар се тако воли Борац?! И нека тужи, није проблем. Сви су сад показали своје право лице, колико су били спремни да дају, а колико су хтјели од клуба да узму. Не радиш ништа, отказао си пуномоћ, а уредно шаљеш фактуру?! Је ли то нормално? Срам нека буде свакога ко је био на функцији предсједника клуба, предсједника Надзорног одбора, члана Управног одбора… који је хтио корист за себе. То је срамно, такве људе треба на стуб срама. Има људи који су крвопије и њих само занима колико могу да наплате. Дечко из Сарајева, који је рођен у Цељу, зове и каже да је спреман да одбије дио дуга зато што радимо добар посао, а адвокат који је био предсједник Скупштине ме стално зове и уцјењује ме да потпишем споразум који је штетан за Борац!
На крају, Савић је нагласио да се пред крај прелазног рока чак осам играча нудило да појача црвено-плави табор.
– Толико је играча из других клубова хтјело да дође код нас! Од шест играча колико смо имали на тренингу крајем прошле године дошли смо до тога да нам се сад нуди нових осам. Вјерујте, није то било лако урадити. Сви ови играчи који су дошли, стигли су на мој образ. И тренер Данијел Божић је дошао на мој образ, кад је клуб био блокиран. Није питао за плату, а било је тренера који су се нудили, а прва реченица је била „Колики је буџет за мене?“ Данијел то није питао. Кад сам му рекао колико можемо да издвојимо, рекао је да чак и смањимо. Мени Станко Станковић у вожњи од Маглаја за Бањалуку каже „Директоре, смањите мени плату“. Е то су људи! – закључио је Савић.
(борац-спорт)
