СВЕ О БОРЧЕВИМ ПРОТИВНИЦИМА: Динамо Минск – једини клуб из Бјелорусије са шампионском титулом у СССР!

Пети потенцијални противник фудбалера Борца у првом колу квалификација за Лигу шампиона којег представљамо је шампион Бјелорусије, Динамо Минск!

Клуб је основан само годину дана након нашег Борца, кроз историју је имао неколико имена (Динамо Минск, Спартак Минск, Бјелорусија Минск), а занимљиво је да је на 55. годишњицу од оснивања стигао до титуле у елитном рангу Совјетског Савеза! Постао је и остао једини клуб из Бјелорусије којем је пошло за руком да отвори шампионски шампањац у гигантској држави, а тада су првенство завршили са 47 бодова, једним више од другопласираног имењака из Кијева.

Тада је екипу из Минска до трофеја предводио нападач Игор Гуранович, играчка легенда клуба. Рођен је у овом граду, 1960. године, дрес сениорског тима носио је од 1978. до 1987. године, а у шампионској сезони у СССР постигао је 13 голова, што га је смјестило на четврто мјесто листе стријелаца.

Од значајнијих резултата у совјетском првенству, још три пута је Динамо Минск био трећепласирани. Посљедњи пут се то догодило годину дана након титуле, а након распада совјетске заједнице, Динамо Минск је у првенству Бјелорусије осам пута први пролазио кроз циљ.

На осму су морали да чекају чак 19 година! Прије 20 година су иза себе оставили БАТЕ Борисов, који је у наредних 18 сезона освојио чак 13 титула, успјели су да се ”мало осладе” и Динамо Брест (1) и Шахтјор Солигорск (3), а Динамо Минск је све до прошле године (првенство се игра током једне календарске године) морао да чека на трофеј.

Освојио га је на крају уз седам бодова предности у односу на Неман Гродно, велики ривал БАТЕ Борисов је као пети каснио 22 бода и на крају остао без ино-сцене, а до титуле је екипу Динама са 16 голова, захваљујући чему је био и најбољи стријелац лиге, предводио Владислав Морозов.

Иначе, више није члан овог клуба јер је почетком ове године потписао уговор до јуна 2027. године са португалском Аруком.

У току ове сезоне Динамо Минск је одиграо 11 утакмица, и даље је без пораза, али је истовремено уписао и пет ремија, па тако на трећем мјесту за лидером, Торпедом-БелАЗ, касни три бода.

Има Динамо Минск огромно искуство у европским такмичењима. Од дебија, 1983. године, одиграо је око 140 утакмица на иностраној позорници, а највеће успјехе остваривао је у сезонама 2015-16 и 2016-17.

Долазио је тада до групне фазе Лиге Европе, али у оба наврата у пакленој конкуренцији (ПАОК, Фиорентина, Генган; Викторија Плзењ, Рапид Беч, Виљареал) нису успјели да буду бољи од четвртог мјеста.

Резултатски су тренутно далеко од тих успјеха. На посљедња четири појављивања у Европи успјели су само једном да прескоче прву препреку. Био је то Дечић (којег ћемо представити у наредним данима), 2022. године, у првом колу квалификација за Конференцијску лигу, али их је потом елиминисао Хапоел Бер’Шева.

Прије тога, на старту квалификација за Лигу Европе су их елиминисали Лиепаја и Пјаст Гливице, а посљедњи клуб који им је ”стао у крај” био је Жељезничар, прошле сезоне, у првом квалификационом колу Конференцијске лиге.

Интересантно, Динамо Минск је кроз историју наступа на евро-сцени два пута био елиминисан од тима са Грбавице. Први пут се то догодило 1984. године, у четвртфиналу Купа UEFA.

Домаће мечеве Динамо Минск игра на Националном олимпијском стадиону, капацитета 22.246 сједећих мјеста, а од градње, 1934. године, претрпио је бројне дораде. Реновиран је 1939, па у периоду од 1947. до 1954. године, потом од 1978. до 1980. док је посљедње реновирање урађено од 2012. до 2017. године.

Својевремено је овај стадион могао да прими 40.000 гледалаца, али након што је забрањено кориштење одређених горњих дијелова трибина из сигурносних разлога, капацитет је смањен на 34.000, док је након посљедњег реновирања сведен на постојећи.

(борац-спорт)