Настављамо своје путовање по Европи, а послије Грузије и Словеније, идемо у Малту, гдје је прошле сезоне титулу освојио клуб под именом Хамрун Спартанс!
Ријеч је о клубу који је у прошлој такмичарској години јубиларни, десети пут постао шампион своје државе, али који за трофеј у Купу не зна више од 30 година!
Посљедњи пут је једна генерација овог клуба подигла пехар намијењен освајачу куп-такмичења давне 1992. године, тријумфом над Валетом, а од тада па до данас овај клуб је још само два пута стигао до финала – 1995. и 2008. године!
А посљедњи поменути куп-трофеј стигао је у ери легендарног предсједника овог клуба Виктора Тедеска, о којем се са поносом прича на овом острву!
Тедеско је преминуо 2009. године, у 91. години живота, а током његове десетогодишње владавине, од 1982. до 1992. године, Хамрун је остварио највеће клупске успјехе. Освојио је четири титуле државног шампиона, шест трофеја у Купу, али и пет у државном Суперкупу, а с обзиром на блиставе странице клупске историје у том времену, клуб је одлучио да му се одужи називањем стадиона по њему.
Стадион је то капацитета 2.000 сједећих мјеста, који углавном користе млађе категорије клуба, док сениорски тим Хамрун Спартанса своје домаће и европске мечеве у највећој мјери игра на ”Чентенарију”, који је смјештен у граду Та’Кали, непосредно поред Националног стадиона.
Капацитета је 3.000 сједећих мјеста, отворен је 1999. године, трава је вјештачка, а на овом стадиону своје утакмице играју и млада репрезентација Малте, те најјачи женски државни тим.
На овом стадиону је већ гостовао један клуб из БиХ. Био је то Вележ, у другом колу квалификација за Конференцијску лигу 2022. године, а Мостарци су се опекли у двомечу са Малтежанима.
У оба меча је Хамрун Спартанс тријумфовао, а на крају стигао и до плеј-оф фазе квалификација, али је ту непремостива препрека био Партизан, иако је Хамрун на свом терену успио да ремизира са Београђанима (3:3).
Прошле сезоне, кад је освојена посљедња клупска титула, колонија играча из региона носила је дрес Хамруна. Дио тима били су српски везисти Огњен Бјеличић и Немања Крстић, хрватски играч средине терена Роко Прша и црногорски нападач Урош Ђурановић, који је био један од најзаслужнијих за одбрану титуле.
Стигао је овај офанзивац у клуб у љето прошле године из Колубаре, а на 21 утакмици у малтешком првенству постигао је 11 голова (уз пет асистенција), заузевши друго мјесто листе стријелаца, одмах иза Лука Монтебела, који је обиљежио сезону.
На 25 мечева овај некадашњи јуниор Ливорна, који је цијелу сениорску каријеру провео на Малти, постигао је чак 21 гол, уз девет асистенција. Бриљирао је 27. јануара ове године, када је у гостујућем убједљивом тријумфу над Балзаном (1:7) постигао чак четири гола, а споменимо свакако да је у дресу репрезентације Малте одиграо 33 утакмице.
Занимљиво, за наредну такмичарску сезону овај клуб за сада под уговором има само четири играча. Монтебело није међу њима, као ни Ђурановић, а на тој листи су голман Хенри Бонело (1988, уговор до јуна 2026. године), штопер и капитен Стив Борг (1988, уговор до јуна 2025. године) и везисти Емерсон (1991) и Рајан Камензули (1994), који уговор са клубом имају до јуна 2027. године.
(борац-спорт)