borac-sport у посјети Бечу

Уредници портала borac-sport.com имали су ту срећу, а слободно се може рећи и част да у петак, 6. октобра, заједно са још 20 000 српских навијача, буду присутни на стадиону Ernst Happel у Бечу, гдје се одигравала квалификациона утакмица за пласман на Свјетско првенство у Русији 2018. године између Аустрије и Србије.

Вече је почело окупљањем српских присталица из свих дијелова бивше Југославије на тргу Schwedenplatz, наставило се непрегледном поворком ка стадиону, а завршило, нажалост, поразом српске репрезентације резултатом 3:2. Мјеста за тугу, ипак, није било превише јер српска селекција вечерас од 20:45 часова, на стадиону Рајко Митић у Београду, дочекује Грузију у посљедњој утакмици, те би тријумфом, који сви очекују, изборила директан наступ на планетарној смотри фудбала.

Посјета главном граду Аустрије није, свакако, могла да прође без јављања господину Горану Субићу, рођаку некадашњег члана Великана из Платонове Александра Субића, који је 2014. године основао Фудбалски клуб Борац из Беча. Са Гораном смо се другог дана викенда нашли на аутобуској станици Erdberg те кренули пут стадиона на којем је клуб званично пријављен, а Горан је започео своју, али и клупску причу…

– У Аустрији живим од 2001. године, као фудбалер сам наступао у трећој лиги Аустрије, а Фудбалски клуб Борац из Беча сам основао прије три године. Такмичење смо почели од најнижег, осмог ранга такмичења, а тренутно наступамо у тзв. Oberligi, односно шестом рангу. За бечки Борац наступају махом играчи из градова у Крајини, а имамо и неколико странаца које смо регистровали. Боримо се да нађемо спонзоре, што ријетко кад иде једноставно. Међутим, имамо план развоја и даљег функционисања клуба и то нас вуче напријед – почео је разговор за наш портал Горан Субић, алфа и омега бечког Борца.

Након краткотрајне вожње, стижемо до улице Kennergasse 8, локацији на којој се налази наше одредиште, стадион црвено-плавих из Беча…

– Стадион се зове Wasserpark, а налази се у дијелу града који се назива Florisdorf. Сам град Беч подијељен је на регионе, а стадион је у 21. области, односно “Bezirku”. Немамо властити стадион, што нам представља велики проблем, али смо успјели овај да добијемо на кориштење. Непосредно поред стадиона налази се и комплекс тениских терена које које користи клуб TC – Vienna – наставио је Субић.

Тренер бечког Борца је Славиша Божичић, који је 2012. године сједио и на клупи бањалучког Борца и за којег Субић има ријечи хвале.

– Божичић је у клуб стигао у јуну ове године, односно пред почетак припрема, које су одрађене на одличан начин. Што се тиче резултата, морам да кажем да смо стигли до трећег кола Тото купа, који представља својеврсне квалификације за Куп Аустрије, с обзиром да финалисти Тото купа стичу право наступа у главном купу-такмичењу кровног савеза. Тренутно су се појавили одређени проблеми око боравишне визе и дозволе за Славишу, који је морао да отпутује за Србију, али ће све то бити брзо ријешено с обзиром да је сва потребна документација за његов несметан боравак и рад у Аустрији прикупљена – навео је Субић.

Истакао је предсједник Борца из Беча како клуб његује одличну сарадњу са Фудбалским савезом Аустрије, као и да прати дешавања у Великану из Платонове.

– Сарадња са кровним савезом је на високом нивоу и трудимо се да је на обострано задовољство још више унаприједимо. Морам да кажем да се већ чуло за нас у Аустрији с обзиром да је национална телевизија ORF правила репортажу о клубу, односно о његовој оснивању, раду и функционисању, а посебно им се допао назив клуба, поготово што смо тренутно једини српски клуб у Аустрији у нижелигашким ранговима такмичења. Одржавам, наравно, контакте са челницима нашег бањалучког имењака, у Бечу се радујемо свим успјесима које Борац остварује у Премијер лиги БиХ и искрено вјерујем да ћемо у периоду пред нама имати много разлога за славље – навео је Субић.

Било је већ послијеподне кад је дошло вријеме за повратак у Бањалуку. Подијељени су, наравно, обострани поклони и успостављени контакти за наредни период. Кренуо је Горан на своју, ми на своју страну, уз обострано задовољство одрађеном посјетом, а морало је све да буде закључено поздравом:

АЈ БОРАЦ, АЈ БЕЧКИ, АЈ БАЊАЛУЧКИ!

 

• 
• 
• 
• 
• 
• 

• 
• 
• 
• 
• 
•