36 година је прошло, тачно толико се ове суботе навршава од можда и највећег успјеха Фудбалског клуба Борац у историји – од освајања Купа маршала Тита!
Наш клуб је то учинио као друголигаш, ушавши у историји југословенског куп-такмичења као једини тим из Друге лиге који је у томе успио.
Освајање трофеја Борац је прославио 11. маја 1988. године, али је ”операција трофеј” трајала годину дана. Почела је 6. маја 1987. године, када су почеле квалификације на нивоу Босне и Херцеговине, а редом су играчи Хусније Фазлића избацивали из такмичења Радник из Козарске Дубице (0:9), Козару из Градишке (0:2), јајачку Електробосну (2:1), приједорски Рудар (2:1), Јединство из Бихаћа (0:0, пеналима 2:3) и требињски Леотар (4:1), прије уласка у шеснаестину финала, прву на нивоу цијеле СФРЈ.
Ту су Фазлићеви пулени елиминисали Осијек након извођења једанаестераца (1:1, пеналима 3:2), баш као и екипу Спартака из Суботице у наредној фази.
У осмини финала се, први пут од старта куп-сезоне, играо двомеч. У обје утакмице је било 1:1, а трагичар је био стуб одбране Спартака Зоран Арсић, који није био прецизано у шестој серији при резултату 5:4.
У четвртфиналу су се састали Борац и Војводина, а црвено-плави су послије првог меча у Новом Саду ”кокетирали” са елиминацијом. Било је 3:0 за Новосађане, али је у култном бањалучком реваншу, на снијегом окованом Градском стадиону, једног од великих фаворита и првака Југославије у наредној сезони декласирао резултатом 6:1, уз четири гола маестралноги Сенада Лупића.
У полуфиналу су поново морали да се изводе пенали. Састао се Борац са Приштином – у првој утакмици на гостујућем терену било је 1:1, на Градском стадиону у Бањалуци 0:0, а послије удараца ”са креча” Борац је тријумфовао резултатом 4:1 и заказао своје прво финале Купа Југославије након 14 година, када је поражен од Хајдука (1:0).
Финална утакмица играла се на стадиону ЈНА, а за противника је Борац имао Црвену звезду, која је у тој сезоно освојила и титулу, уз бод више од Партизана. Црвено-бијели су били апсолутни фаворити за освајање Купа, али им је наш Борац помрсио конце!
На крају, црвено-плави су тријумфовали резултатом 1:0, а тренутак одлуке догодио се у 60. минуту, када је Амир Дургутовић ”пробио” по десној страни, центрирао према Лупићу, а овај надвисио Миодрага Кривокапића и матирао Стевана-Дику Стојановића.
– Дургутовић… Ииии, ево гола! 1:0! 1:0 за Црвену звезду! Стрелац… Божур Матејић, чини ми се! 1:0 за Борац Бањалуку, опростите! Центирао је Дургутовић… и Сенад Лупић, да! Најбољи стрелац Бањалучана Сенад Лупић! Ево великог изненађења на стадиону Југословенске народне армије! – ријечи су које је у тим тренуцима, у ТВ преносу, изговорио прослављени коментатор Милојко Пантић.
Двадесетак минута касније, Црвена звезда је непланирано добила прилику да изједначи. Тачније, поклонио ју је црвено-бијелима судија из Бачке Тополе Блажо Зубер.
Били су, у дуелу у Борчевом казненом простору, Милорад Билбија и Горан Милојевић, а Зубер је, након што се Звездин фудбалер нашао на трави, досудио једанаестерац. Услиједила је бура протеста Борчевих играча и чланова стручног штаба, али одлука се није мијењала. Одговорност за пенал је преузео Пикси, покушао је ”Паненку”, али је Слободан Каралић остао ”укопан” на гол-линији, па му је лопта просто улетјела у руке!
А онда ју је, онако слављенички, испуцао у поље, у симбол Борчеве велике побједе, која је званично и стигла десетак минута касније, након што се Зубер посљедњи пут огласио!
СВЕ УТАКМИЦЕ ФУДБАЛСКОГ КЛУБА БОРАЦ У КУПУ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Козарска Дубица, 6. мај 1987. године
Радник – Борац 0:9
Градишка, 20. мај 1987. године
Козара – Борац 0:2
Бањалука, 27. мај 1987.
Борац – Електробосна 2:1
Бањалука, 4. јун 1987. године
Борац – Рудар (Љ) 2:1
Бихаћ, 17. јун 1987. године
Јединство – Борац 0:0, пеналима 2:3
Бањалука, 26. јун 1987. године
Борац – Леотар 4:1
ШЕСНАЕСТИНА ФИНАЛА
Бањалука, 12. август 1987. године
Борац – Осијек 1:1, пеналима 3:2
ОСМИНА ФИНАЛА
Суботица, 19. август 1987. године
Спартак – Борац 1:1
Бањалука, 9. септембар 1987. године
Борац – Спартак 1:1, пеналима 5:4
ЧЕТВРТФИНАЛЕ
Нови Сад, 18. новембар 1987. године
Војводина – Борац 3:0
Бањалука, 9. децембар 1987. године
Борац – Војводина 6:1
ПОЛУФИНАЛЕ
Приштина, 16. март 1988. године
Приштина – Борац 1:1
Бањалука, 13. април 1988. године
Борац – Приштина 0:0, пеналима 4:1
ФИНАЛЕ
Београд, 11. мај 1988. године
Црвена звезда – Борац 0:1
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – БОРАЦ 0:1
стријелац: Лупић у 60. минуту, стадион: ЈНА, гледалаца: 25 000, судија: Блажо Зубер (Бачка Топола), помоћници: Гоце Попов (Скопље) и Васо Вујовић (Цетиње), делегат: Слободан Мугоша (Титоград), жути картони: Цветковић, Милојевић (Црвена звезда), Беширевић, Шпица (Борац).
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Милојевић, Маровић, Јурић, Радовановић, Кривокапић, Бинић, Просинечки, Цветковић, Стојковић, Ђуровић (од 71. минута Јоксимовић). Тренер: Велибор Васовић.
БОРАЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 74. минута Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић (од 88. минута Лемић). Тренер: Хуснија Фазлић.
(борац-спорт)