Зоран Марић – смјена на видику?

Понека ситна појединачна прозивка „Марићу, одлази“ у суботу у дербију првог кола Премијер лиге БиХ када на Градски стадион стиже Широки Бријег могла би се претворити у хук са источне и западне трибине. Евидентно је да игра Борца у прољећном дијелу прошле сезоне, али и дуго очекиваном послијератном дебију у Европи са Лозаном није могла да задовољи армију навијача. Све више и Управни одбор бави се мишљу да направи рокаду на клупи, а главно тијело клуба из Платонове улице подијељено је око тог става.

Један дио је за радикалну промјену одмах, а онај други је за останак тренера који није побрао симпатије избирљиве бањaлучке публике. Као главни аргумент за његов останак спомиње се износ уговора од 120 000 КМ, колико би Борац требало да исплати Зорану Марићу до посљедњег фенинга уколико би потражио новог тренера.

Члан Управног одбора Милан Тегелтија није желио да потврди, али ни да демантује причу о смјени тренера.

– Није тачно да је Управни одбор подијељен. Као и свугдје тако је и у Борцу, резултати су ти који дају суд о тренеру, па је тако и са Марићем. Наш циљ се зна, борба за трофеје и поновни излазак на међународну сцену. Појачали смо се, склопили смо добар тим и у случају резултатског фијаска врло добро би се знало ко је кривац за тако нешто – остао је недоречен Тегелтија, али за оне који читају између редова јасан сигнал да нешто не штима на релацији Управни одбор – тренер.

Ни директор клуба из Платонове улице Радмило Шиповац на питање шта ће бити са Зораном Марићем није желио пуно да полемише, али његов одговор је био кратак и јасан: „Имамо добру екипу“.

Да, Борац има сасвим добру екипу за наше услове, али као и свугдје, па тако и у Борцу, сурови професионализам поставља само једно правило: резултат и само резултат. Тако би сва она позитвна прича око Борца која је шлаг на торту добила реконструкцијом Градског стадиона врло лако могла да падне у заборав у случају стартног неуспјеха са екипом са „Пецаре“. Стара српска пословица каже: „Боље спријечити него лијечити“. И док главешине мућкају главом, онај обични навијач послије 30 минута „игре без игре“ из срца ће повикати „Марићу, одлази“, а када се тај ехо претвори у хук неколико хиљада људи, Зоран Марић купиће карту у једном смјеру за Нови Сад. Боље би било да није ни долазио. Онај ко још лијечи исфрустриране ране бањалучком шестицом из 80 и неке године прошлог вијека, и онај који навијаче Борца дијели на „домаће“ и „наше“ није заслужио да води највећи клуб Републике Српске.

За добробит Борца, за просперитет фудбала Републике Српске, из хиљадa грла одјекује: Марићу, одлази!

Ко шиша тренинге

Иако има уговор на којем би му позавидјели многи тренери из окружења, то не обавезује Зорана Марића да се професионално односи према клубу у којем је запослен. У суботу послије јутарњег тренинга брже боље сјео је у аутомобил и упутио се за Нови Сад. Наравно, због продуженог викенда, недјељу је играчима дао слободну, а врхунац цинизма је био јуче, када је назвао помоћника Стојана Малбашића да одради тренинг умјесто њега. Према незваничим информацијама такво стање могло би да буде и данас, а тек сутра би повео екипу према боју са Широким Бријегом. Послије свега питање ко би био фаворит у суботу, било би сувишно! Нажалост, не Борац, већ Широки Бријег.

– За шест мјесеци, шеф ниједном није прекинуо тренинг да нам укаже на грешку, поправи нешто или сугерише неку новину. Све иде као по лоју, а када изађемо на терен нема нас нигдје – истакао је један првотимац Борца, желећи да остане анониман, бојећи се Марићеве одмазде која ће, на сву срећу, трајати још кратко.

Јагодић, Стојнић, Карачић

Као што је подијељен око одласка или останка Зорана Марића, Управни одбор ломи копља и око могућег насљедника. Један дио је да се исправи грешка према Велимиру Стојнићу с којим је Борац јесенас правио сјајне резултате, али је ипак на зимској паузи „добио ногу“ без образложења. Други пик је Владо Јагодић, данас кормилар Љубића, а у сјећању навијача тренер под којим је Борац у прољеће прошле године играо најљепши фудбал послије рата. Рјешење би могло бити соломонско: обојицу на клупу са истим овлашћењима и трофеји стижу у Бањалуку.

Из извора блиских Управном одбору у оптицају је и хрватски стручњак Бранко Карачић, некада одлични фудбалер Осијека, а донедавно тренер Шибеника, са којим је направио бум у комшилуку.

(Фокус)