УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (36): Четири гола Немање Билбије

Пуче „петарда“, као од шале, на Градском стадиону. Борац је нокаутирао мостарски Зрињски, једног од кандидата за треће мјесто, које води у Европу, али и наставио свој успјешан прољећни низ јер су у четири првенствена кола освојили чак десет бодова. Тако су Бањолучани са седме позиције, на којој су зимовали, скочили на трећу и, с обзиром на игре које пружају, али и квалитет тима, на најбољем су путу да и четврти пут, узастопно, заиграју на међународној сцени.

Када се томе нико није надао, на Градском стадиону гости су у 21. минуту дошли у вођство. За њих је досуђен слободан ударац, лопту је у шеснастерац убацио Аничић, а Билбија, који је дошао да помогне својим саиграчима, избацио је из шеснаестерца. На неких 35 метара прихватио ју је Марковић, а онда одапео фудбалску „бомбу“, која је завршила у горњем углу гола домаћих. Чувар мреже Бањолучана Авдукић парадом је само уљепшао овај погодак. Био је то ријетко виђен гол, био је то погодак који би у конкуренцији за евро-гол сигурно ушао у најужи избор.

Шок, па радост. Кратко је трајало. За само пет минута домаћини су од 0:1 стигли до 3:1. Све је било у режији нападача Борца Немање Билбије. Прво је у 25. минуту, послије сјајног центаршута Малетића, из корнера, са лијеве стране, на првој стативи захватио лопту главом и послао је у мрежу, да би се три минута касније поново уписао у стријелце. Бек Васиљевић је извео аут, добацио је лопту до Стокића, овај је продужио Кантару на лијевој страни. Он је одлично центрирао, опет на прву стативу, Билбија је запливао кроз ваздух и прије Мелхера, који јој је такође кренуо у сусрет, послао лопту у небрањену мрежу.

Није се ова радост ни стишала, а услиједила је нова. На семафору је стајало 3:1. Поново су у главним улогама били Кантар и Билбија. Негдје на средини терена Стокић је украо једну лопту противничким играчима и прослиједио је до Кантара. Услиједио је његов бијег по лијевој страни, ушао је искоса у шеснаестерац, могао је чак и да шутира, али се одлучио да упосли Билбију, који је лопту са два-три метра прослиједио у гол.

А они највјернији навијачи на истоку, уз велику радост на трибинама, запјевали су:

– „Ја те волим, ја те волим, Борче мој, ја те волим, ја те волим, Борче мој…“

На почетку другог полувремена – 4:1. Био је то фудбалски мат у два потеза. Лијеви бек Васиљевић додао је лопту до Стокића, овај је прихватио и кад је дошао до линије која означава круг на средини терена, упутио је теледириговану „дугу“ лопту. Билбија је измакао пажњи својих чувара и чим је крочио у шеснаестерац, шутирао је и погодио доњи угао гола голмана Мелхера.

Сјајну партију, у којој је асистирао код два поготка, Кантар је крунисао у 78. минуту. Овог пута у његовој улози био је Малетић. Са позиције десног крила пронашао је Кантара, на супротној страни, овај је са неких десетак метара приземним ударцем савладао „јединицу“ Зрињског Мелхера и „запалио петарду“ на Градском стадиону, за велику радост свих оних који припадају Борчевој навијачкој армији, али који су могли и да уживају у сјајној фудбалској представи изабраника Слободана Старчевића.

Борац никад бољи

Љубомир Ћубић, предсједник Борца у техничком мандату, истакао је:

– Одавно нису фудбалери Борца играли овако надахнуто и ефикасно, мислим да је ово њихово најбоље издање у посљедње вријеме. Иако су гости неочекивано повели, то није збунило Билбију и другове, напротив, тада су заиграли још боље. Радује ме изузетно ефикасна игра, постигли смо пет голова, а могли смо још који пут да затресемо мрежу Зрињског. Овакво издање може све да радује јер смо на најбољем путу да и четврти пут узастопно заиграмо у Европи – истакао је Ћубић.

БОРАЦ – ЗРИЊСКИ 5:1 (3:1) – 30. март 2013.

стријелци: Билбија у 25, 27, 30. и 48. и Кантар у 78. минуту за Борац, а Марковић у 19. минуту за Зрињски, стадион: Градски, гледалаца: 4000, судија: Един Јакуповић (Бихаћ), жути картони: Стокић (Борац), Муминовић, Поредски (Зрињски).

БОРАЦ: Авдукић, Зељковић, Жарић, Распудић, Васиљевић, Теиновић, Граховац (од 73. Грујић), Малетић, Кантар, Стокић (од 81. Жижовић), Билбија (од 70. Рашчић). Тренер: Слободан Старчевић.

ЗРИЊСКИ: Мелхер, Сесар, Марковић, Граовац (од 46. Пехар), Радељић, Брленић (од 46. Муминовић), Миличевић, Стојкић, Арежина (од 71. Ђурић), Поредски, Аничић.

(одломак из књиге „Утакмице које се памте“, аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)