Признања Зорану Кукићу

Ко чека, дочека! Тако гласи прастара народна мудрост! Кошаркаши су, заиста, били више него стрпљиви! Чекали су преко пола вијека (тачније 51 годину!) да би један њихов идол био изабран за спортисту године! Наш клуб је основан 1947. године, а од 1955. године редакција листа „Глас српски“ (раније „Бањалучке новине“, затим „Крајише новине“, па „Глас“) бира најбоље спортисте нашег краја. Све до 1991. године бирало се десет првих Босанске Крајине, а од тада па до данас – најбољи Републике Српске.

Иако је кошарка – мушка и женска – одавно заузела мјесто у свеколикој спортској породици, тек је на крају 1998. године један кошаркаш доживио све почасти. У прелијепом здању Банског двора у Бањој Луци, 27. децембра 1998. године, за првог међу најбољима, за најбољег спортисту Српске проглашен је – Зоран Кукић, капитен нашег најјачег састава.

– Ово није признање само мени већ свим мојим саиграчима, тренерима и руководству клуба! – рекао је лауреат одмах послије избора у традиционалној акцији „Гласа српског“.

Тако ће, ето, Зоран Кукић ући у нашу спoртску историју, али и по томе што је ПРВИ кошаркаш коме су припале све почасти, на крају године. Јесте, раније су та признања добиле кошаркашице: Мерсада Бећирспахић, Слађана Голић и Санда Вуковић, али је, ето Зоран Кукић од мушкараца – пробио лед.

Утисци се још нису честито били ни средили, а 8. јануара 1999. године, на Спортском балу у хотелу Босна у Бањој Луци, у организацији ревије Свијет спорта, Зоран Кукић је изабран за најбољег спортисту – Републике Српске, од 9. јануара 1992. до 9. јануара 1999. године, за период од седам година, колико егзистира Српска.

Два изузетна признања, у само десетак дана, представљају доказ да је Борац Нектар високо узлетио, предвођен Зораном Кукићем, момком за углед и примјер.

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор: Лимун Папић, јун 1999.)