Брука Борца у Требињу, Стојнић поднио оставку!

У сриједу лоше, данас катастрофално! Пораз од Жељезничара у првој утакмици полуфинала Купа некако је и могао да се „прогута“, овај данашњи не може, овај данашњи боли као ниједан до сада… Фудбалери Борца данас су у Требињу прво обрукали себе, па клуб, град и на крају, армију вјерних навијача која је уз радио-пријемнике ослушкивала шта ће њихови љубимци направити на стадиону „Полице“. Нису направили ништа, Борац је данас на терену изгледао ужасно, катастрофално, као да у питању није актуелни шампион… Тренер Борца Велимир Стојнић поступио је онако како здрав разум и налаже: поднио је оставку, све друго било би погрешно и погубно за клуб!

Одавно наш Борац није тако понижен и осрамоћен на једном гостовању; Леотар, који је у прошлом колу убједљиво поражен у Градачцу (4:1), данас је декласирао „црвено-плаве“ – „крвници“ Борца данас су били Игор Аничић и Павле Сушић, који су нам, нажалост, потврдили да криза озбиљно дрма нашу прву љубав. Први знаци те кризе могли су да се наговијесте већ на отварању прољећног дијела сезоне, на утакмици против Козаре; криза се наставила и на куп-утакмици у Сарајеву, а данас је то постало и кристално јасно: Великан из Платонове посрће већ на старту полусезоне, а још је много тешких битака до краја исте…

Ипак, од самог пораза знатно боле друге ствари. Прва ствар је та да Борац нема игру, Борац, који по именима има најјачи тим у Премијер лиги, игра неповезано, безидејно, за деведесет минута створи (можда) једну полуприлику за постизање гола… Друга ствар, која можда и највише боли, јесте однос фудбалера према дресу и грбу који га краси. Сви играчи који носе дрес „крајишког поноса“ морају да буду свјесни за шта се боре, кога представљају и за кога играју! Данас то није био случај, али МОРА ДА БУДЕ и то сваки пут! Играло се у Купу града Бањалука, у Премијер лиги или на европској сцени, дрес мора да буде натопљен знојем, а данас то није било тако… Бањалука и Борчеви навијачи не прихватају „звијезде и звјездице“ који по терену шетају као по Господској улици; Бањалука и навијачи Борца признају само фајтере на терену, каквих је данас у Борчевом дресу било јако мало…

Ипак, да не буде да смо се окомили само на Борчеве играче, не може а да се не спомене шеф стручног штаба Велимир Стојнић, који је, како већ рекосмо, напустио мјесто првог тренера екипе и који је већ изгубио појам о томе како укомпоновати тим. Бранислав Крунић постављен је да игра на позицији на којој је непримјетан већ двије утакмице; вратимо се и на меч у Сарајеву, гдје Борац у судијској надокнади жури да постигне изједначајући гол, а шеф струке „краде вријеме“ и врши „тактичку“ измјену коју само он разумије; данас, код резултата 3:0 за Леотар, када је већ било познато да ће Борац осрамоћен напустити Требиње, умјесто десног бека Милана Ступара у игру улази нападач Петар Кунић… У Сарајеву су за пораз биле криве судије, као и лош терен, кога ли ће Стојнић данас оптужити, остаје нам само да нагађамо…

Свјетла за узбуну већ су упаљена, аларм већ увелико звони: Борац може да остане без финала Купа, а врло је могуће да након овог кола падне на пету позицију премијерлигашке табеле, што би значило да ће навијачи Борца, који су данас пуних деведесет минута слушали о дешавањима из Требиња, остати ускраћени за европске наступе свог тима! Треба ли веће упозорење свима???

Леотар – Борац 3:0

стријелци: 1:0 Аничић (4.), 2:0 Аничић (49.), 3:0 Сушић (75.)

стадион: „Полице“

гледалаца: 2 000

БОРАЦ: Антоловић, Ступар (од 59. Кунић), Жарић, Стакић, Ћорић, Максимовић (од 42. Стајић), Граховац, Иветић, Крунић, Билбија (од 25. Жижовић), Кајкут. Тренер: Велимир Стојнић.

(борац-спорт)