Борац и даље без предсједника

У Трофејној сали Градског стадиона одржана је сједница Скупштине клуба, на којој, иако се то претходних дана очекивало, није изабран нови предсједник клуба који би именовао нови сазив Управног одбора. Ипак, слободно се може констатовати да досадно у Трофејној сали није било, а након данашње Скупштине, један од кандидата за упражњену фотељу предсједника, предсједник ПФС Бањалука и ФК Крупа, као и одборник у Скупштини Града Бањалука Драшко Илић, највјероватније, одустаје од кандидатуре.

На Скупштини је формирана Радна група, која има задатак да до 23. јануара 2014. године, за када је планирана нова Извјештајно-изборна скупштина, припреми материјале и приједлоге. Чланови Радне групе су Срђан Шупут, Драшко Илић, Драган Веселиновић, Зоран Новаковић, Дарко Ћулум, Раденко Дамјановић, Дарко Љубојевић, Драшко Жарић, Бошко Верчевић и Станоје Штрбац.

Ипак, данашње засједање обиљежио је предсједнички кандидат Драшко Илић, који је својим понашањем и изјавама, практично, сам себе елиминисао из даље борбе за фотељу предсједника Великана из Платонове. Наиме, након што му је постало јасно да навијачи не желе да га виде на функцији предсједника из више разлога, Илић је из револта напустио сједницу, Станојe Штрбац га је вратио у Трофејну салу, након чега је Илић почео са увредама на рачун Борчевих присталица. Када се, ипак, колико-толико смирио, најавио је да „неће бити предсједник Борца таман да му понуде буџет од милион марака“ и тако, највјероватније, сам себе избацио из битке за првог човјека клуба.

Током сједнице, када је излагао свој план о раду, Илић је истакао да „не жели да му се по источној трибини стадиона каче увредљиве пароле на његов рачун као што је био случај са Јањетовићем“ (Јање, царе, надувај нам каре), те да, према његовим ријечима, „то могу да ураде само идиоти“.

Навијачи Борца прихватили су мјесто у споменутој Радној групи јер, како је саопштено, „увијек су спремни за разговор и помоћ клубу“ те су такође навели да повлаче свог представника из Управног одбора јер „не желе никакву промоцију, самопромоцију и фотеље“.

Било како било, навијачи су данас јасно и гласно заузели свој став, али истима остаје нејасно зашто се дигла толика узбуна због само једног гласа мање? Да су делегати жељели Илића на мјесту предсједника клуба, лако би прегласали једног навијача, али се то ипак није десило. Такође, поставља се питање зашто су људи толико сујетни и све оне који се не слажу са ставовима одмах маркирају као непријатеље?

(борац-спорт)