Сутра 30 година од освајања Купа маршала Тита, централна прослава у ресторану ”Стара Ада”

Фудбалски клуб Борац сутра обиљежавања три деценије од највећег успјеха у историји клуба, освајања Купа маршала Тита. Тог 11. маја 1988. године изабраници тадашњег тренера Хусније Фалића савладали су у финалу, на стадиону ЈНА у Београду, екипу Црвене звезде резултатом 1:0, те постали и остали једини друголигаш којем је пошло за руком да пригрли трофеј намијењен побједнику најмасовнијег такмичења.

Поводом сутрашњег обиљежања 30. годишњице од овог догађаја, данас је у Трофејној сали одржана конференција за новинаре, на којој су се присутним представницима медија обратили тадашњи предсједник Борца Месуд Мулаомеровић, тадашњи првотимци Дамир Шпица (капитен), Стојан Малбашић и Милорад Билбија и актуелни директор клуба из Платонове улице Дејан Лукендић.

Према Лукендићевим ријечима, прослава 30. годишњице од освајања Купа маршала Тита биће одржана сутра увече у ресторану Стара Ада.

– Договорено је да манифестација почне у 18:45 часова, у термину када је завршена финална утакмица између Борца и Црвене звезде. Присјетићемо се том приликом још једном овог значајног трофеја, али и подијелити пригодне поклоне члановима те генерације.

Тадашњи први човјек Борца Месуд Мулаомеровић данас је изузетно емотивно говорио пред “седмом силом”.

– Захвалио бих се челницима клуба који су организовали сутрашњу прославу, са циљем да нас окупе на једном мјесту након 30 година, које су прошле као трен. Ни сам не могу да вјерујем да су иза нас већ три деценије од освајања овог трофеја. У финалу смо као друголигаш савладали београдску Црвену звезду, иако су нам многи давали мале, скоро никакве шансе да у Бањалуку донесемо трофеј Купа маршала Тита – рекао је Мулаомеровић, те се присјетио анегдоте у вези са финалом и освајањем трофеја.

– Након финалне утакмице, тадашњи предсједник Црвене звезде нам је рекао да смо их тог дана три пута побиједили: први пут када смо, за разлику од њих, једнообразно обучени отишли на гроб маршала Тита, други пут на терену, а трећи пут када смо одмах након утакмице показали сашивене заставице на којима је писало БОРАЦ ОСВАЈАЧ КУПА. То је било изненађење за многе, за те заставице смо знали само тадашњи директор Милорад Славнић и ја, од свију смо то чували у тајности.

Капитен тадашњег тима Борца Дамир Шпица није могао, након новинарског питања, да се одлучи који моменат му је дражи: узимање пехара у руке или долазак пред десетине хиљада људи на тадашњи Трг Едварда Кардеља, који су дошли да поздраве освајаче јубиларног 40. Купа маршала Тита.

– Оба догађаја су прича за себе, тешко је рећи који је од та два испуњенији емоцијама. “Ријеке” људи су долазиле на Трг, навијачи су хрлили из свих градских насеља како би нас поздравили на отвореној сцени. Треба, свакако, напоменути да у моменту када је освојен Куп Борац није могао да се похвали добрим пласманом у Другој савезној лиги. Одлучено је да се од наредне године формира јединствена Друга лига, а ми смо “ухватили посљедњи воз” и освајањем осмог мјеста изборили наступ у јединственом друголигашком такмичењу, те одмах наредне године, када нас је водио Анте Мише, изборили наступ у Првој лиги. Слободно могу да кажем да је од тог тренутка, од освајања Купа, тадашња генерација знала само за успјехе – навео је Шпица, који као један од кључних разлога за освајање Купа наводи чињеницу да је екипа Борца из тог доба пуних пет година била на окупу, с обзиром да се, како и сам наводи, “тачно знало како ко дише”.

Лијеви бек Стојан Малбашић, од којег је кренула акција код постизања побједоносног гола, према сопственом признању, није ни требало да наступи на финалној утакмици.

– Доживио сам тежу повреду у Љубљани, у лигашкој утакмици са Олимпијом и није ни било предвиђено да наступим против Црвене звезде. Тренер Хуснија Фазлић је инсистирао да не играм, ја сам, са друге стране, инсистирао да наступим, а остало је историја – рекао је Малбашић, који је истакао да много жали што сутра у ресторану Стара ада неће бити један од хероја финала Слободан Каралић и директор Милорад Славнић, који, нажалост, више нису међу живима.

Милорад Билбија рекао је да је град у то доба живио за Борац и његове резултате.

– Навијачи су, једноставно, живјели за клуб, на сваком кораку се осјетила та повезаност. У Бањалуку смо дошли одмах послије утакмице, нико није ни знао да смо се вратили, а само дан након финала нам је приређен дочек који се не заборавља. Тврдим да ће се тешко икад више поновити та бројка на главном градском тргу – навео је Билбија.

(борац-спорт, фото: борац-спорт)

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•