Незаборавна априлска ноћ

Прије тачно 35 година, 11. априла 1976. године, Рукометни клуб Борац остварио је највећи успјех у историји освојивши титулу првака Европе. Тог дана, пред 5000 гледалаца у Спортској дворани „Борик“, на плећа је положена данска Фредериција са 17:15 и славље је могло да почне. Бањалучани су направили подвиг о којем сањају све генерације – покорили су Европу, задивили планету и исписали најљепшу страницу спортске бајке.

Бомбардери из „Борика“ које је годину дана раније у финалу зауставио Форверц из Демократске Републике Њемачке (17:19), пут ка круни започели су против Червене хвиезде. Чехословаци су доживјели дебакл у граду на Врбасу (27:14), а бољем су морали да честитају и на свом терену, гдје су поражени 22:26.

Затим је на ред дошла шпанска Калписа. У „Борику“ је било 28:21 за Борац, а у Аликантеу неријешено, 13:13. Потом су Бањалучани избацили моћни Гумерсбах из Савезне Републике Њемачке. На гостовању су изабраници Пере Јањића играли неријешено (16:16), да би финале „црвено-плави“ визирали домаћим тријумфом 15:13.

А онда је дошао и тај дуго очекивани 11. април. Бањалучки „храм спорта“ био је премален да прими све навијаче жељне да помогну својим љубимцима у антологијском мечу. И кренуло је одлично по домаћина. Било је 2:1, па 5:2, а на одмору и сигурних 11:7 за Борац. Но, Данци се нису предали без испаљеног метка. Серија гостију 3:0 на старту другог дијела додатно је подгријала и онако врелу атмосферу. Недељко Вујиновић је одговорио злата вриједним поготком, Здравко Рађеновић је такође био прецизан, да би још једну маестралну одбрану Абаса Арсланагића у гол за 14:10 претворио Раде Унчанин.

Убрзо су гости смањили на 16:15, са тим резултатом се ушло у посљедњи минут, а када је Андерсон изашао сам пред Арсланагића, у „Борику“ је настао мук. Услиједио је шут и нова Акина бравура, која је њега и саиграче крунисала у владаре Старог континента. До краја је Рађеновић изборио седмерац, Вујиновић преузео одговорност и – погодио за велико славље.

БОРАЦ – ФРЕДЕРИЦИЈА 17:15 (11:7)

дворана: „Борик“ у Бањалуци, гледалаца: 5000, судије: Херберт Хеншел и Петер Хенфус (ДР Њемачка), седмерци: Борац 3 (2), Фредериција 3 (2), искључења: Борац 6 минута, Фредериција 2 минута.

БОРАЦ: Арсланагић, селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2 (1), Букша, Унчанин 2, Поповић 1 (1), Б. Голић, М. Голић 2, Равлић. Тренер: Перо Јањић.

ФРЕДЕРИЦИЈА: Јелесен, Ф. Јансен 3 (1), Хајдерман, Нилсен 3 (1), Соренсен 1, Јунгланд 1, А. Хансен, Андерсен 2, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2. Тренер: Оле Ворм.

Семафор

0:1 – Ф. Хансен, 1:1 – Каралић, 2:1 – Рађеновић, 2:2 – Ф. Хансен, 3:2 – Поповић, 4:2 – Унчанин, 4:3 – Петерсен, 5:3 – Рађеновић, 6:3 – Селец, 7:3 – М. Голић, 7:4 – Јунгланд, 7:5 – Андерсен, 7:6 – Нилсен, 8:6 – Селец, 9:6 – Рађеновић, 10:6 – М. Голић, 10:7 – Нилсен, 11:7 – Рађеновић, 11:8 – Андерсен, 11:9 – Петерсен, 11:10 – Андерсен, 12:10 – Вујиновић, 13:10 – Рађеновић, 14:10 – Унчанин, 14:11 – Нилсен, 14:12 – Соренсен, 15:12 – Каралић, 15:13 – Мадсен, 16:13 – Рађеновић, 16:14 – Мадсен, 16:15 – Ф. Хансен, 17:15 – Вујиновић.

Пут до трофеја

ОСМИНА ФИНАЛА

Бањалука, 20. новембар 1975. године: Борац – Червена хвиезда 27:14 (16:8)

Братислава, 11. децембар 1975. године: Червена хвеизда – Борац 22:26 (8:14)

ЧЕТВРТФИНАЛЕ

Бањалука, 8. јануар 1976. године: Борац – Калписа 28:21 (15:9)

Аликанте, 18. јануар 1976. године: Калписа – Борац 13:13 (7:10)

ПОЛУФИНАЛЕ

Дортмунд, 10. март 1976. године: Гумерсбах – Борац 16:16 (9:8)

Бањалука, 27. март 1976. године: Борац – Гумерсбах 15:13 (11:8)

ФИНАЛЕ

Бањалука, 11. април 1976. године: Борац – Фредериција 17:15 (11:7)

Играчки кадар

Највећи успјех у историји Рукометног клуба Борац остварили су: Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недељко Вујиновић, Абас Арсланагић, Добривоје Селец, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Боро Голић, Зоран Равлић и тренер Перо Јањић.

(Глас Српске)