37 година дворане Борик

На Стадиону спортских игара (срушен 2002. године) ударени су темељи бањалучког спорта, освојени први трофеји, ту су стасале генерације сјајних рукометаша, кошаркаша, кошаркашица, боксера… Када је у Београду крајем шездесетих година донесена одлука да се не може више играти на отвореним теренима, почела је битка бањaлучких спортиста да добију кров над главом.

Дуго је она трајала, али упорност се исплатила. Сад већ давног, али историјског 24. септембра 1972. године у насељу Борик положен је камен-темељац новог спортског здања Бањалуке. Урадили су то рукометаши Борца, златни олимпијци, Абас Арсланагић, Милорад Каралић, Добривоје Селец, недостајао је једино Небојша Поповић. Тако је почео да се остварује бањалучки спортски сан. Из дана у дан у Борику се радило од јутра до мрака, дворана је непрестано добијала нове облике. Иако је неколико пута пробијен рок до којег је требало да буде изграђена, ипак се све завршило на данашњи дан прије тридесет седам година.

Тада је у присуству бројних гостију, 20. априла 1974, послије поздравног говора Александра Равлића, предсједника Одбора за изградњу, Хакије Поздерца, првог човјека југословенског савеза за физичку културу, дворана „Борик“ предата спортистима на употребу. У име спортиста Бањалуке захвалио је златни олимпијац, рукометаш Борца Небојша Поповић.

Каква би то била спортска свечаност а да се не играју утакмице? Први меч у новоотвореној дворани одиграли су, ко други до рукометаши Борца. У првенственом мечу састали су се с Витеком из Високог. Наравно, побиједили су 29:16 (16:13), а хроничари су записали да је први гол постигао Фикрет Хурем у 19.08 часова.

По завршетку тог рукометног окршаја на терен су истрчале кошаркашице, у пријатељском сусрету састале су се екипе Младог Крајишника и шампиона, сарајевске Босне, која је побиједила више него убједљиво 92:64 (51:30). Први кош постигла је Бањалучанка у дресу „студенткиња“ Гордана Јањић, док је први домаћи кош дјело Велинке Бошњак.

У дворани „Борик“ од тада су се низали успјеси, почеле су да се пишу најљепше странице бањалучке спортске историје. Први успјех, само дванаест дана по отварању, остварили су боксери Славије. Златна генерација овог клуба, предвођена челичном песницом Марјаном Бенешом и великим спортским радником Средојом Зекановићем, из Светозарева се вратила са шампионском титулом. Био је то први трофеј који је стигао у новоотворено спортско здање.

У „Борику“ су касније рукометаши Борца остварили свој највећи успјех, али и највећи успјех бањалучког спорта, постали су прваци Европе. У финалу, пред 4 000 гледалаца 1976. године, побиједили су данску Федерцију 17:15. И боксерски ас Маријан Бенеш ће у њој, 1979. године, у незаборавном мечу са Жилбертом Коеном постати првак Старог континента, а 2002. године кик боксер Драженко Нинић освојиће европски шампионски појас.

Године 2001. градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић открио је у дворани „Борик“ олимпијски славолук у част бањалучких освајача златних медаља, Абаса Арсланагића, Милорада Каралића, Небојше Поповића, Добривоја Селца, Златана Арнаутовића, Здравка Рађеновића, Антона Јосиповића и Томе Кнеза.

Поред бројних спортских побједа и трофеја рукометаша, рукометашица, боксера, кошаркаша, кошаркашица, каратиста… дворана „Борик“ била је домаћин и бројних свјетских, европских и балканских такмичења.

У њој је играна једна група Првенства Европа за одбојкашице (1975. године), финале Купа Радивоја Кораћа између Партизана и Босне (1979), Првенство Старог континента за кошаркашице, популарни КЕП (1980), гостовала је „Група седам“ (1999) предвођена кошаркашим чаробњацима Владом Дивцем, Сашом Ђорђевићем, Жарком Паспаљем, Дејаном Бодирогом, куглаши Бањалучке приваре наступали су у Евролиги (2002).

Прије двије године „Борик“ је био домаћин најбољим свјетским куглашима, у њој је свој ревијални меч играо Новак Ђоковић, један од најбољих свјетских тенисера, одржано је Европско првенство у каратеу, Балканско одбојкашко првенство за јуниорке…

Дворана „Борик“, данас Јавна установа Спортски центар „Борик“, у минуле три деценије исписала је најљепше странице бањалучке спортске историје.

И даље ће је писати.

(Фокус)