22. април 1962. – деби СКК Борац 1947 у савезним лигама Југославије

Данас, 22. априла, обиљежава се Дан Града Бањалука, међутим овај датум битан је, свакако, и за историју СКК Борац 1947, који је на данашњи дан 1962. године дебитовао у савезним лигама тадашње Југославије.

Сезону раније, клуб који данас егзистира под овим именом заузео је друго мјесто у првенству НР БиХ, иза сарајевског Жељезничара. У јануару 1962. године Кошаркашки савез Југославије донио је одлуку да формира три групе Друге лиге, а наш клуб је сходно томе смјештен у групу Центар, заједно са још девет тимова. Били су ту још двије Слободе, тузланска и београдска, Пролетер из Зрењанина, Војводина, панчевачки Динамо, београдски Железничар, сарајевска Босна, Нови Сад и Младост из Земуна.

Тог 22. априла генерација коју су предводили Слободан-Бато Јелић, Ангел Трајковски, Коста Видовић, Милан-Прле Тошић и Давор Црнић изашла је на мегдан зрењанинском Пролетеру, клубу који је, као и СКК Борац 1947, основан 1947. године и који је до тад већ могао да се похвали једном титулом југословенског шампиона, оном из 1956. године, док је четири пута завршавао на другом мјесту (1948, 1952, 1955. и 1957. године).

Наш тим није устукнуо пред фаворизованим ривалом, који је, на крају, укњижио “тијесан” тријумф у граду на Врбасу резултатом 65:66.

Тим из Зрењанина је у финишу меча имао седам поена предности (58:65), наш клуб је успио да приђе на само један кош заостатка (65:66), али потом није искористио посљедњи напад на утакмици, па су бодови отишли за Зрењанин.

Споменућемо у овом тексту још три датума, у вези са поменутом такмичарском сезоном.

Када су се бањалучки кошаркаши први пут радовали у Другој лиги Центар?

Само седам дана касније.

Гостовали су екипи Младости, којој су у Земуну одржали кошаркашки час (64:94), а прву домаћу побједу клуб који данас знамо као СКК Борац 1947 уписао је 6. маја, када је савладао београдски Железничар – било је 60:56.

Остаће, на крају споменимо и то, упамћен и други септембарски дан 1962. године. Борац је тад на терену бањалучке Гимназије (мечеви су тад још увијек, подсјетимо, били играни на вањским теренима) декласирали сарајевску Босну резултатом 143:50!?

Био је то ПРВИ пут у савезним такмичењима да је Борац постигао 100 и више поена на једној утакмици, а стоти кош постигао је Коста Видовић, који је тог недјељног поподнева гостима спаковао 43 поена! Сјајно се на мечу са Сарајлијама Видовић допуњавао са Слободаном-Батом Јелићем, који је постигао осам поена више.

(Додајмо, то је најтежи пораз Босне у клупској историји.)

На крају, након 18 кола, Борац је заузео веома добро, пето мјесто, а табела је имала сљедећи изглед:

Пролетер 32, Слобода (Тузла) 28, Војводина 24, Динамо 24, Борац 22, Слобода (Београд) 18, Железничар 14, Младост 10, Нови Сад 6, Босна без бодова.

Нажалост, након те сезоне, Југословенски савез за физичку културу (СОФК) поднио је захтјев Кошаркашком савезу Југославије за укидањем тако конципираних других лига, па је наш клуб у наредних неколико година, конкретно до 1968. године, играо у републичком рангу такмичења, на нивоу НР БиХ.

Тек 21. јануара те године, након бројних апела кошаркашких радника, друголигашко такмичење је поново формирано, по узору на фудбал.

Састављене су двије групе, источна и западна, а Борац је смјештен у ову другу, заједно са сарајевским клубовима Млада Босна и Босна, те Илиријом (Илирска Бистрица), Лесонитом (Љубљана), Кварнером (Ријека), Трешњевком (Загреб), Домжалама, Марибором, Младости (Загреб), БСК-ом (Славонски Брод) и Медвешчаком (Загреб).

(борац-спорт, фото: ”Пола вијека Кошаркашког клуба Борац Нектар”, Лимун Папић, децембар 1997.)