Подијели

''Дан кад је сунце обасјало Крајину'' (mondo.ba)

Крајишки дерби 18. кола Прве лиге Републике Српске између Борца и Рудар Приједора заказан је за суботу од 14 часова на Градском стадиону. Поводом предстојећег окршаја првопласираног и другопласираног тима на табели, бањалучки портал mondo.ba присјетио се друге утакмице финала Купа Републике Српске одигране 23. децембра 1995. године (о којој је борац-спорт у неколико наврата већ писао), када су изабраници тадашњег тренера Борца Јосипа Пелца, након 2:2 из Приједора, пред 20 000 навијача тријумфовали резултатом 3:2 и освојили први трофеј намијењен побједнику куп-такмичења у клупској историји.

Текст објављен на порталу mondo.ba Вам преносимо у цјелости.

Кад бисмо спровели анкету међу Бањалучанима с питањем која је најпосјећенија утакмица у историји Градског стадиона, сигурно би готово стопроцентни одговор био реванш меч Купа Републике Српске против приједорског Рудара 1995. године.

У то вријеме, мјесец дана послије потписивања Дејтонског мировног споразума, којим је окончан крвави рат у Босни и Херцеговини, људи су напросто жељели да се врате, макар привидно, неком нормалном животу.

Због тога је Градски стадион био дупке пун, према процјенама од 20 до 25 хиљада душа дошло је да погледа крајишки дерби који је обишао свијет захваљујући снимцима "Еуроспорта" уз коментар: "Овдје је недавно говорило оружје, а сада се игра фудбал".

МОНДО се због предстојеће "битке за Крајину" у суботу у Бањалуци у оквиру 18. кола Прве лиге Републике Српске, а која би могла да трасира пут новом шампиону, присјетио актера тог историјског меча на којем је побједу у 90. минуту извојевао Борац - 3:2.

Стријелац побједносног поготка био је тадашњи капитен црвено-плавих Милорад Билбија, актуелни тренер у омладинским категоријама "Великана из Платонове".

"То је сигурно један од најљепших тренутка у мојој каријери. Посрећило се да у 90. минуту будем човјек одлуке и донесем први Куп РС Борцу против екипе из Приједора, која је била фаворит јер смо у нашем тиму само Владо (Јагодић) и ја били искуснији. Остало су код нас били клинци", рекао је Билбија нашем порталу.

Наравно, запамтио је први сусрет у Приједору, реванш меч и маглу, одгађање, пуне трибине сва три пута, набој и жељу за "животом" послије нетом окончаног ратног сукоба.

"Имам утисак да смо више жељели тај трофеј и уз мало среће стигли до великог славља", додао је Билбија уз наду да ће и суботња утакмица у Првој лиги РС проћи тријумфом црвено-плавих послије којег би се екипа Вулета Тривуновића одлијепила на "плус девет" бодова и могла полако да "пакује кофере" за повратак у Премијер лигу БиХ.

Поменути Владо Јагодић, шеф струке тузланске Слободе, признао је за МОНДО да се увијек радо присјети финалног двобоја.

"Вратили смо се из југословенске лиге, прву сезону нисмо могли да играмо Куп РС који је Козара освојила, а сљедеће године смо се борили са Рударом. Имали смо додатни мотив да покажемо да смо бољи од Приједорчана, који су важили за фаворите. У првом мечу био је пун стадион у Приједору, било је 2:2, чиме смо направили лијеп резултат за реванш", рекао је Јагодић.

Реванш утакмица била је заказана за сриједу и крајишке фудбалере је дочекао пун Градски стадион у Бањалуци, али и магла, коју си "ножем" могао резати.

"Разумљиво, утакмица је пролонгирана за три дана. Био је то 23. децембар, Градски стадион је очишћен од снијега, а трибине још пуније, ако је то било могуће. И сад се најежим кад се сјетим".

А није баш кренуло добро по Борац.

"Рудар је повео голом Славише Краља, ми смо окренули, али је Рудар у финишу успио да стигне до изједначења 2:2. Послије корнера у 90. минуту Билбија је погодио за први трофеј Купа РС у нашој историји", с поносом је подвукао Јагодић.

Један од погодака за Рудар постигао је Вељко Саламић, данас контролор суђења у Другој лиги Републике Српске.

"На помен те утакмице у Бањалуци најприје се сјетим атмосфере, пуног стадиона, публике и први пут кад је магла спријечила меч и послије у другом сусрету. До тада, а ни послије није било толико навијача. Наравно, имам и мало горак укус јер смо изгубили у 90. минуту. Били смо 'ту негдје', мало је и срећа била на страни Борца, али срећа прати храбре", рекао је Саламић.

Његов тадашњи саиграч Славиша Краљ дијели његово мишљење, али је дијелом и разочаран због стања данашњег фудбала у Српској.

"Прво чега се сјетим са тог финала у Бањалуци је атмосфера, пун стадион... Напокон је стао рат, мислили смо да ће фудбал послије тог ићи у другом смјеру. Али на жалост није кренуло у жељеном правцу и то финале је остало убједљиво најпосјећенија утакмица и након 22 године. Ми смо били искуснија и боља екипа, али мало смо подлегли притиску публике, атмосфере и несрећно изгубили пехар Купа РС", додао је Краљ.

А за атмосферу на оба стадиона, заслужни су били навијачи оба клуба. "Лешинаре" је тада и у Приједору, али и у реваншу предводио садашњи одборник у бањалучкој скупштини Саша Лазић.

"У Приједору нас је било педесетак и тада смо развили право ривалство с другим по резултатима и традицији клубом Крајине које траје и данас. Некако сам се издвојио најчешће водећи навијање, те сам у таквој, атмосфери стварања нових 'Вултуреса' и вође у настајању, дочекао и реванш, пар дана касније".

А на трибинима у Бањалуци, делиријум...

"‘Вултурес‘ у новој, послијератној постави, обојили смо у наранџасто средину истока 'спитфајеркама'. Прво чувена магла, а онда након три дана, угријало сунце у децембру. Одлучило је да огрије овај напаћени крајишки народ, послије тек окончаног рата. Поново је стадион био пун као шибица! Дошли Приједорчани возом у великом броју, сигурно између 500 и 1.000 људи. Еуфорија права, делиријум! И сама утакмица је била непоновљива! У једном моменту истих оних 2:2, као у Приједору. Али, онда је легенда и тадашњи капитен Борца Милорад Бики Билбија донио побједу за први пехар Купа РС. Срећа, лудило, навијачи у терену", није могао да сакрије емоције вођа навијача Борца.

Дабоме, имао је Борац прије и послије важних мечева, освојен је и Куп Маршала Тита, Митропа куп, титула и трофеј Купа БиХ, али никад у својих девет деценија постојања Градски стадион није био толико пун.

Занимљиво, нико није поменуо израз "пун к’о шипак", вјероватно јер се тај термин у сленгу користи и да се искаже оно у шта се у посљедњих двадесетак година претворио "Великан из Платонове", али то је нека друга прича.

ЕКАВИЦА

Интересантно, официјелни спикер на тадашњем СРТ-у у извјештају са утакмице и током преноса је користио екавицу, што је била директива "одозго", али међу грађанима никад није заживјела, па је веома брзо укинута.

БОРАЦ: Јањић, Грубор, Вукеља, Старчевић, Билбија, Петреш, Секулић, Бенић (Теиновић), Јагодић, Јандрић, П. Трнић. Тренер: Јосип Пелц.

РУДАР: Чобановић, Драгић, Д. Јошкић, Лукић, С. Јањеновић, Саламић, З. Јањетовић, Мацура, Згоњанин, Врањеш (Керановић), Краљ. Тренер: Никола Бевандић.

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Извјештаји са утакмица

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Интервју

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ко је на порталу?!

We have 110 guests online
Ви сте посјетилац бр. 17434164 .