УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (31): Ремијем до Купа и Европе

Ко чека – и дочека! Фудбалери Борца су дуго, баш дуго чекали, али и дочекали да се радују једном трофеју. Освојили су Куп БиХ, први пехар откад се такмиче у Премијер лиги. Послије оних бањолучких 1:1 у првом мечу, у којем су према приликама Јандрић и другови заслужили да остваре побједу, пред реванш у Сарајеву сви су их већ били прежалили и отписали.

Али баш тамо, у фудбалском гротлу "Грбавице", пред 15 000 гледалаца, Борац је био баш прави борац. Од првог минута храбро се супротставио домаћину, повео је чак са 2:0, домаћини су на крају успјели да стигну до изједначења, 2:2, али је трофеј због више постигнутих голова отишао тамо гдје је и требало – у Бању Луку.

Послије утакмице разумљива је била велика радост фудбалера Борца и њихових око 300 навијача, вјерних "лешинара", који су заједнички, уз пјесму, прославили освајање Купа БиХ.

Почело је као из снова. Играо се шести минут када је Борац дошао у вођство. Са десне стране центаршут је на ивицу шеснаестерца упутио Ступар, да би Шимић лопту одбио главом. Она је дошла до Вукеље, који се са неких 25 метара одлучио на ударац, али га је блокирао Мешић. Лопта је отишла "небу под облаке", голман домаћих Шехић је кренуо, па стао, и то је било кобно за њега. Све је пратио Стевановић, из прве, не чекајући да лопта падне на земљу, захватио ју је и послао на право мјесто.

Само два минута касније Жељезничар је пропустио идеалну прилику за изједначење. Њу је имао Бучан, добро је шутирао, на његову несрећу, а на срећу голмана Кнежевића, лопта је погодила стативу и одбила се у поље.

У 23. минуту, послије корнера домаћина, највиши у скоку био је Ћулум, захватио је лопту главом, али је Кнежевић одличном интервенцијом успио да сачува своју мрежу.

А онда нови фудбалски шок на крцатој "Грбавици". Борац је повео са 2:0. Бањолучани су из прве одиграли неколико пасова, да би на десном крилу лопту прихватио капитен Јандрић. Он се вратио неколико корака уназад, а онда лијевом ногом убацио лопту у шеснаестерац. Високи Бајић је скочио, само мало захватио лопту главом, она га је прелетјела, баш као и Стевановића. Из другог плана све је пратио Кајкут, утрчао и са пет-шест метара успио да матира, поново, неодлучног Шехића.

На трибинама два различита расположења. На мјесту гдје су били навијачи Жељезничара завладала је туга, а тамо гдје су били бањолучки "Лешинари" запјевало се из свих грла, да је сва "Грбавица" одјекивала.

- Куп је наш! Куп је наш! Борац! Борац! Борац!

У наставку утакмице све се поновило као и код првог поготка. Чим су гости постигли гол, домаћини су имали лијепу прилику да смање вођство. Овог пута у изгледној шанси био је Сврака, али је лоше реаговао на другој стативи, па је његов траљав ударац завршио у гол-ауту.

Узвратили су Бањолучани у 40. минуту, извели су брз контранапад. Вукеља је надмудрио неколико противничких фудбалера и одиграо повратну, али испред Кајкута, који је био у пуном налету, а лопту је у посљедњи час одбио Радовановић.

Када су сви очекивали крај првог полувремена, у којем су гости дошли до велике предности, опет су "плави" били у прилици да постигну гол. На ивици шеснаестерца нашао се Поповић, био је мало неодлучан, а управо то његово "хоћу-нећу" искористио је Тривуновић, који је одбио лопту далеко у поље.

Како су Бањолучани "отворили" прво полувријеме, на исти начин репризирале су га Сарајлије. Већ у 49. минуту успјели су да смање резултат. Са десне стране лопту је набацио Шимић, она је прелетјела све играче и дошла на другу стативу до Бучана, који ју је вратио уназад. Из пуног трка на њу је натрчао "резервиста" Вишћа и са неких тринаест метара приземним ударцем приморао Кнежевића на капитулацију.

Био је то силан подстрек за домаћине да још жешће крену ка противничком колу. То им се исплатило у 55. минуту. "Плави" су на "брзака" извели још један прекршај на средини терена, Вишћа је на лијевој страни "избацио" Радовановића, који је дошао до саме корнер линије и упутио одличан центаршут, испред Жарића је утрчао Бешлија и главом са четири метра матирао Кнежевића. Домаћини су за само седам минута успјели да анулирају предност гостију од 0:2, стигли су до обећавајућих 2:2, али тај резултат је и даље одговарао Бањолучанима.

У тим тренуцима Сарајлије су настојале да искористе збуњеност ривала, да што прије дођу до трећег поготка. Први је надомак циља био Сврака, који је са двадесет метара испробао свој ударац, међутим, голман Бањолучана Кнежевић био је на висини задатка, успио је да га заустави. Десет минута касније, послије корнера и бек Радовановић, који је отишао у напад да помогне својим саиграчима, успио је да захвати једну лопту главом, опет је "јединица" Бањолучана била на висини задатка.

Како се утакмица ближила крају, тако су домаћини све више остављали простора на својој половини, што су гости могли да казне јер су имали двије сјајне прилике. Прво је Јандрић у 87. минуту ушао у шеснаестерац искоса са десне стране, а кад је голман Шехић већ пао на земљу, капитен Борца је желио да пошаље лопту у први, небрањени угао, али је замало промашио. Још идеалнију прилику прокоцкао је Стевановић. Он је избио сам испред Шехића, могао је да бира угао, или да дода лопту усамљеном Вукељи, али је шутирао и погодио голмана "Жеље" у ногу.

Нису се, ипак, ова два промашаја осветила Бањолучанима јер је убрзо судија Скакић означио крај сусрета. А онда су Јандрић, Вукеља, Кајкут, Тривуновић, Ступар, Стевановић..., као по неком такту, отрчали на мјесто гдје су се налазили њихови навијачи да са њима подијеле радост због овог успјеха и освојеног трофеја. Ту су се нашли и тренер Марић, директор Шиповац, спортски директор Ибрахимбеговић, секретар Јовичић...

И послије свечаности на којој су играчи Борца примили медаље, а у рукама капитена Борца Јандрића нашла се два пехара, опет су отишли код својих навијача, да заједно прославе први фудбалски трофеј у БиХ.

По повратку у Бању Луку у аутобусу је било бурно, непрестано је одјекивала пјесма, а кад су дошли у раним јутарњим часовима на Градски стадион, дочекали су их они навјернији навијачи.

Бањом Луком је тог мајског јутра одјекивало:

- Борац, Борац, Борац волимо...

Борац је освојио први трофеј у БиХ, Борац ће након осамнаест година поново заиграти на међународној фудбалској сцени.

Остварили смо циљ

Вуле Тривуновић, штопер Борца, каже:

- Нису нас схватили озбиљно и то смо знали да казнимо. Имали смо велики мотив да пружимо све од себе и да сезону завршимо са једним освојеним трофејом. Мислим да су нас сви прије времена отписали. Жељезничар јесте квалитетна екипа, али не толико да би се са нама могао поигравати. Резултати у мечевима са њима то и доказују. Сад се много лакше дише, остварили смо свој циљ, освојили први трофеј откад се игра Премијер лига БиХ и Бању Луку вратили на мапу фудбалске Европе.

Захвалност играчима

Зоран Марић, тренер Борца, послије утакмице рекао је новинарима:

- Показали смо и доказали да се можемо носити са Жељезничарем. И у првој утакмици смо заслужили да тријумфујемо, али тада нисмо имали среће, која нас је пратила у реванш сусрету на "Грбавици". Рекао сам играчима у свлачионици да они нису бољи од нас, без обзира на то што ће играти на домаћем терену, што ће имати сјајан амбијент. Убиједио сам их да морају вјеровати у свој квалитет и због тога смо успјели и на томе им честитам. Уз све то, два рана гола подигла су самопоуздање мојим фудбалерима и без обзира на то што нас је ривал стиснуо у другом полувремену, ипак смо успјели да одолимо. По ономе што смо показали у двије финалне утакмице мислим да се Куп нашао у правим рукама.

Честитке навијачима

Стојан Малбашић, помоћни тренер, као играч је са Борцем освојио Куп маршала Тита, а сада се радовао трофеју у Купу БиХ.

- Многи су нас отписали након првог меча и оних 1:1, давали су нам минималне шансе, а многи предвиђали и дебакл. У двије финалне утакмице против Жељезничара показали смо да нису бољи од нас. Нико нас ове сезоне у Купу није побиједио и заслужено смо освојили пехар. Велике заслуге за ово припадају нашим навијачима, који су били уз нас не само на "Грбавици", него и током читаве сезоне.

Вјеровали смо у себе

Капитен Борца Оливер Јандрић примио је велики пехар побједника Купа БиХ.

- Тренутак кад сам примио пехар Купа БиХ памтићу док сам жив. Борцу сам дао све, Борац је мени пружио све и зато сам пресрећан због овог успјеха. Ово је наш први трофеј у БиХ, али биће их у будућности још, сигурно – рекао је Јандрић.

Саша Кајкут, стријелац другог гола на "Грбавици", са осмијехом на лицу је говорио:

- Најважније је да смо освојили Куп, да смо се у Бању Луку вратили са трофејом. Дуго су наши навијачи чекали неки значајнији успјех и, ево, коначно су га и дочекали. Овај трофеј је поклон свима њима, који су нас подржавали и вјеровали у нас.

Перица Станчески водио је велику битку на средини терена са противничким фудбалерима.

- Уписали смо се у историју клуба и сви смо пресрећни због тога. У реваншу смо показали карактер. Нико није, послије оних бањолучких 1:1, вјеровао да можемо успјети на "Грбавици", али ми смо знали, вјеровали у себе и то нам се на најљепши начин вратило – истакао је Станчески.

Мирослав Стевановић био је јунак финалног сусрета.

- Направили смо велики успјех за клуб, град, наше навијаче. Тријумф је још слађи јер смо до трофеја стигли у гротлу неосвојиве "Грбавице". Пресудио је наш инат. Сарајлије су нас силно потцијениле и то им се обило о главу. Прије утакмице одштампали су чак 3000 мајица на којима је писало "Освајачи Купа БиХ 2010". Али, показало се да је терен једино мјерило, да то што си на папиру фаворит не значи да ћеш сигурно и побиједити, освојити трофеј.

До трофеја без пораза

На трофејном путу у Купу БиХ Борац је одиграо осам утакмица и ни у једној није доживио пораз. У осмину финала Бањолучани су се пласирали без борбе јер је њихов противник Посушје одустао због финансијских проблема. А ту их је чекао велики ривал Широки Бријег. Први меч на Градском стадиону Борац је добио са 2:0, да би у реваншу одиграо 1:1 и тако елиминисао једног од фаворита. Жријеб је одлучио да им ривал у четвртфиналу буде Леотар. Борац је добио оба меча, први у Требињу чак са 3:0, а код куће је остварио минималну побједу – 1:0. Полуфинале им је донијело окршај са Славијом. У првом дуелу у Источном Сарајеву Бањолучани су остали непоражени (2:2), да би на свом терену остварили минималан тријумф (1:0). А онда су услиједила два финална дуела са "Жељом", оба без побједника, у Бањој Луци је било 1:1, у Сарајеву 2:2 и због више голова постигнутих у гостима Куп је припао Борцу.

19. мај 2010. године

ЖЕЉЕЗНИЧАР – БОРАЦ 2:2 (0:2)

стријелци: Вишћа у 49. и Бешлија у 55. минуту за Жељезничар, а Стевановић у 6. и Кајкут у 26. минуту за Борац, стадион: "Грбавица", гледалаца: 15 000, судија: Драган Скакић (Градишка), жути картони: Шимић, Поповић (Жељезничар), Сакан, Кајкут, Јандрић (Борац).

ЖЕЉЕЗНИЧАР: Шехић, Шимић (од 72. Ровчанин), Радовановић, Бајић (од 30. Вишћа), Мешић, Сврака, Ћулум, Бешлија, Бекрић, Поповић (од 72. Мешановић), Бучан.

БОРАЦ: Кнежевић, Ступар, Жарић, Петрић (од 17. Дамјановић), Тривуновић, Сакан, Јандрић (од 90. Ћорић), Станчески, Стевановић, Вукеља, Кајкут (од 83. Вукобратовић). Тренер: Зоран Марић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 155 guests online