УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (20): Опроштај аса са Врбаса

Сриједа, 23. септембар 1987. године. Након блиставе каријере, од активног играња опрашта се ас са Врбаса – Абид Ковачевић. Главни судија пријатељског меча Борац – Динамо, Златко Кликић, прекинуо је утакмицу у 16. минуту. Овације на стадиону. Више од 10.000 гледалаца је на ногама, сви као један скандирају: "Бида, мајсторе! Бида, мајсторе!"

На средини терена дугогодишњи капитен, ненадмашни фудбалски мајстор, који је нашао своје мјесто у Борчевој галерији великана, Абид Ковачевић, примао је поклоне од представника домаћина Слободана Куштриновића и Ибрахима Фазлагића, од Динамовог тренера Ћире Блажевића, који је за њега рекао да је фудбалски умјетник, те некадашњег саиграча Марка Млинарића.

А онда се популарни Бида нашао на раменима Беширевића, Малбашића, Матејића, Иванишевића... који су га изнијели са терена у пратњи пионира Борчеве школе, у којој је и почео, да би касније израстао у великог фудбалског мајстора, једног од најбољих играча у богатој историји клуба са Градског стадиона.

У фудбалску легенду је баш отишла фудбалска легенда Абид Ковачевић.

Сама утакмица била је у другом плану, али сви који су дошли нису пожалили јер су видјели седам погодака, од којих би неки могли да се нађу у рубрици "нај-гол".

Већ у 3. минуту вођство Загрепчана. Двојица играча Борца покушали су да блокирају шут Богдановића, али сјајно "одсјечена" лопта, уз саму стативу, завршила је у мрежи немоћног Каралића.

Преокрет за два минута у режији Беширевића. Он се ослободио Матића, потом и Иванишевића, да би услиједила права бомба са 18 метара, лопта се забила у "деведесетку". Голман Динама Ибрахимовић, иако је стајао уз саму стативу, био је немоћан. У 21. минуту на семафору је стајало 2:1 за Борац. Све је сам урадио Беширевић, нанизао је неколико гостујућих играча, потом шутирао, лопта мили ка празној мрежи, Софиљ притрчава и постиже погодак. Ипак, гости су успјели преко Лепињице, у самом финишу првог полувремена, да изједначе резултат.

Како је завршено првих 45 минута, почело је и друго полувријеме. У 49. минуту Лупић, који је ушао у игру умјесто Ковачевића, одлучио се на ударац са двадесет метара, лопта је ишла равно у голмана Ибрахимовића. Многи су очекивали да ће то бити лак залогај за њега, он ју је и ухватио, онда је само продужио у празну мрежу.

У 75. минуту резервиста Лемић је постигао сјајан гол, да би тачку на занимљиву фудбалску представу на Градском стадиону ставио Бесек у 90. минуту.

Наравно, резултат овог пријатељског сусрета био је у другом плану, а у првом опроштај Абида Ковачевића. Бањолучког фудбалског аса и велемајстора за сва времена...

Борац, Динамо, Етникос и – Борац!

Абид Ковачевић, Борчево дијете. Прошао је све млађе селекције, да би дебитовао 1972. године против Слободе, а свој премијерни наступ украсио је поготком, који је Борцу донио два бода. Годинама је био главни играч, а колико је значио за екипу, види се и по томе што је клуб са Градског стадиона, кад је он 1980. године отишао у војску, напустио прволигашко друштво. Када је скинуо сивомаслинасту униформу, потписао је за загребачки Динамо, у којем је за само годину дана постао први "модри" ас и љубимац навијача. Послије тога три године играо је у грчком Етникосу, а тамо га и данас памте и спомињу. Вратио се из Грчке, гдје другдје него у свој Борац, у којем је 1987. године завршио каријеру. Једно вријеме био је и спортски директор.

Абид Ковачевић, Борчев фудбалски мајстор. Незаборавни.

Фудбалски умјетник

Ћиро Блажевић, који је тренирао Ковачевића у Динаму, о њему каже:

- Абид је само прошао кроз "Максимир", а и данас га се у Динаму сви радо сјећају. У историји "модрих" није забиљежено да је један тако класан фудбалер играо у "Максимиру". Абид је само једну сезону носио плаву мајицу, али је та једна сезона вриједила нечији читав фудбалски вијек. И нека ми не замјере Млинка, Цицо, Зека... и остале ведете "Максимира", Абид је био и остао фудбалски умјетник, какав се рађа једном у сто година.

Све нас освојио

Марко Млинарић, капитен Динама, каже:

- Драго ми је што сам имао прилику да играм са Абидом. Сјајно је одиграо ту сезону у модром дресу. Захваљујући њему Динамо је са 15. мјеста, у прољеће 1981. године, када је Ћиро Блажевић дошао на кормило тима, стигао до пете позиције. За бод нам је измакао Куп UEFA. Његови голови били су право фудбалско умијеће. Био је ас свјетског формата. Све је освојио у "Максимиру", како игром, тако и понашањем.

23. септембар 1987. године

БОРАЦ – ДИНАМО 4:3 (2:2)

стријелци: Беширевић у 20, Софиљ у 21, Лупић у 49. и Лемић у 75. минуту за Борац, а Богдановић у 3, Лепињица у 44. и Бесек у 90. минуту за Динамо, стадион: Градски, гледалаца: 10.000, судија: Златко Кликић (Бања Лука).

БОРАЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић, Матејић, Беширевић, Поповић, Ковачевић (од 15. минута Лупић). У другом полувремену играли су: Лемић, Р. Јаковљевић, Кнежевић, Здјелар, Шијаковић и Шомић. Тренер: Хуснија Фазлић.

ДИНАМО: Ибрахимовић, Бобан, Вујовић, Матић, Иштванић, Димитријевић, Бесек, Муњаковић (од 20. минута Лесјак), Лепињица, Млинарић, Богдановић (од 70. минута Лукић).

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 117 guests online