Подијели

Колумна: Пасивна Бањалука Њихово погодно тло

Свједоци смо разних свјетских збивања у посљедње вријеме, од разних терористичких напада, земљотреса и осталих природних катастрофа и чега све не, али на помолу је још једна катастрофа сличних размјера. Наиме, на обалама Врбаса, те зелене и хладне ријеке и симбола овдашњег живота, лежи наша Бањалука, неко би рекао поносан и пркосан симбол Крајине, дом Борчеве породице, породице која егзистира већ 9 деценија. Можда се питате каква је ту катастрофа у питању, али остатак текста ће вам дати одговор на то питање.

Не знам како је тако изненада све престало да функционише и како се одједном окренуо потпуно нови лист, а овај стари искинуо и бацио негдје под кревет. Свако ко живи у поменутом граду, са правом може рећи да је град жена, неко каже ћевапа и пива, али град спорта??? Баш прије пар дана сам срео једну мању групу туриста и питају ме за Мујину ћевабџиницу. Па зар овај град, некадашњи гигант Југославије у свим погледима, има само ту ћевабџиницу којој сви хрле из дана у дан?!

Откако је "црвена гарнитура" засјела на све позиције у нашем ентитету, људи су све више и више монотони и сваким даном све их више одлази "блејећи на клање". Управо то блејање омогућава тој истој гарнитури очишћен терен и слободу за све њихове, како они кажу "конструктивне" идеје. И та слобода и очишћен терен су одвели у понор и суноврат све досадашње симболе оне спортске Бањалуке са краја прошлог и почетком овог милениума. Ту наравно мислим на Борац као спортско друштво. Да ли је реално и могуће да Бањалука као град од 250 до 300 хиљада становника њиховим доласком нема развијен и успјешан спортски колектив?!

Да конкретизујем.

Тај исти град, захваљујући поменутој гарнитури, већ дуги низ година нема успјешан кошаркашки клуб. Прича око Борац Нектара је одавно завршена а садашњи носилац Борчевог имена или Омладински кошаркашки клуб Борац је у дубоком каналу, а свако ко дође на трибине бањалучког храма спорта биће свједок сабласно празних трибина. У гашењу једног бренда бањалучког спорта градски оци су већ одавно успјели.

Тај исти град дом је некадашњег шампиона Европе, сви знамо да је ријеч о рукомету наравно. Падали су под кровом Борика највећи великани тадашњег рукометног врха Европе и свијета, али вођени претходним искуством око "посла" са кошарком, на прагу тог истог канала је Рукометни клуб Борац. Међутим, као што нам име клуба говори, у овом случају РК Борац је највише и оправдао то име па је из године у годину неприкосновени владар цијеле државе и сваке године трофејна витрина је пунија и пунија.

Међутим, оно што Борац избори на паркету, градска управа на челу са садашњим градоначелником, "политичким" путем све обрише, па је тако прошле године након одличне сезоне било потребно уплатити 50 хиљада конвертибилних марака да Борац крене у квалификације за Лигу шампиона. Гле чуда, град је рекао да нема пара за то. А како та иста гарнитура има пара за прављење стадиона са вјештачком травом у Крупи на Врбасу, за чију је изградњу из градског буџета, мимо свих законских околности, издвојено ни више ни мање него 1,1 милион КМ? Тиме је још једном, у мору примјера, показан однос града и "градских" људи према Борцу.

Тај исти град, сада покушава исто и са још једним представником Борчеве породице, наравно ријеч је о фудбалском клубу. План је одавно смишљен само је било потребно времена и времена да се он изведе на свјетло дана и то вријеме је дошло са доласком "њиховог" изасланика у виду Драшка Илића.

Мали је број људи који зна да је тај пријератни хотелски портир у управи фудбалског клуба од 2000. године али од прошлих пар година и званично. Тај исти портир је дошао или је доведен са намјером да направи оно исто што је Он урадио са Борац Нектаром, створивши тако једног мутанта званог КК Поткозарје или КК Игокеа за мање упућене.

"Кад Он може бити главни баја у свом селу па што не бих могао и ја", главна је замисао "портира". Пошто су Он и његова дружина гурнули све што носи Борчево име дубоко у понор а остао им је само фудбалски клуб, одлучили су да постепеним трудом и максималним залагањем око тога и њега гурну у тај канал. Као што видимо, одлично им иде а нама се идаље ћути... Као што неко рече у претходној колумни, ВАЉДА ТАКО ТРЕБА...

Поред суноврата које је њихова странка изазвала са јединим спортским друштвом града на Врбасу, одлучили су ићи још даље тим истим очишћеним путем. Па су рецимо тако дошли на идеју да се промијени досадашњи грб града, грб оне Бањалуке опјеване у пјесмама групе "Витешки плес".

Међутим, идеја им је била више него конструктивна па су помоћу разних конкурса и јако "интелигентних" људи направили ужи круг идеја из којег се издваја један итекако фасцинантан приједлог који баш боде очи јер ће на том новом обиљежју града поред новог грба стајати и два вола. Па господо "градска", да ли је ово град жена, спорта, Врбаса, симбол љепоте живљења (макар и на папиру) или град волова, питам ја вас???

Међутим, сада ми је и званично јасно да и даље нисте побјегли из својих села, разних Александроваца и разних Крупа. Али, жалосније од свих тих волова на грбовима је та чињеница да и даље то ћутање траје и да вам је и даље тај пут веома добро очишћен. Докле више, Бањалуко?! Докле ћеш, блејећи као овца, ићи на клање и у своју пропаст?!

Преко разних Давидовића, Илића, Гаврановића и осталих њима сличних, Бањалука лагано тоне у понор, лагано клизи низ клизиште које је отворено њиховим доласком. Надам се само једном, да ће се обистинити она народна "можете шта хоћете, али не можете докле хоћете".

(аутор: Поносни Бањалучанин)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Извјештаји са утакмица

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Интервју

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ко је на порталу?!

We have 100 guests online
Ви сте посјетилац бр. 17621504 .