УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (19): Са 11 метара у Другу лигу

Поновила се 1974. година. Те године Борац је поново испао из југо-елите, да је освојио само бод више, 31 умјесто 30, првенство би окончао на чак једанаестом мјесту јер је од свих тимова из доњег дијела имао убједљиво најбољу гол-разлику, 43:43.

Први пут откад се игра Прва лига Југославије један клуб, који је, на крају првенствене трке, сакупио 30 бодова, морао је да је напусти и пресели се степеницу ниже. Многима је тада било јасно да је Борац испао из лиге, не због фудбалског квалитета, већ због закулисних радњи, због оних који су тада, као и раније, а поготово у минулом шампионату – куповали бодове.

Исту судбину Борац је доживио и на крају сезоне 1980/81. Опет је само бод недостајао (сакупили 29) да се спасе од фудбалског суноврата. Што су дошли у безизлазну ситуацију, Бањолучани су дијелом и сами криви. Два посљедња "везана" домаћа меча са Динамом (1:1) и Олимпијом (1:1) играли су неријешено, а само једна побједа их је спасавала оног најгорег.

Пред посљедње коло, зачеље табеле изгледало је овако: 18. Напредак 26 бодова (испао из лиге), 17. ОФК Београд 28, 16. Борац 29 , 15. Загреб 30, 14. Сарајево 30...

У посљедњих деведесет минута Борац је морао на гостовање у Титоград код Будућности, која је обезбиједила опстанак, док је Загреб ишао на ноге угроженом ОФК Београду. У Борцу су знали да држе судбину у својим рукама јер их бод из Подгорице оставља на прволигашкој сцени, али су помно пратили и оно што се дешавало у дуелу на "Карабурми".

Већ у трећем минуту стопостотна прилика за госте. Раичевић је одузео лопту Дробњаку и кренуо ка казненом простору домаћина. Ушао је у шеснаестерац, а онда као да се препао ове неочекивано указане прилике, прилично је оклијевао, па су га стигли Дробњак и Мирочевић и спријечили да пошаље лопту у мрежу.

Од тада се све дешавало пред голом Бањолучана. Чврста одбрана гостију, којом су командовали Каралић, Буковић и Средојевић, успјешно је одолијевала свим налетима. Подгоричани су први пут озбиљније запријетили у 25. минуту, када је шут Дробњака зауставио Каралић. Минут касније Батровић је пао у шеснаестерцу, али судија Радојчић није насјео на ту његову "финту", исправно је поступио, показавши да се игра настави и том својом оправданом одлуком изазао бурно негодовање како фудбалера Будућности, тако и њихових навијача.

У 44. минуту, ипак, пенал за домаћина. Шта се догодило? У његовом шеснаестерцу Буковића је у једној гужви лопта погодила у лакат, а судија Радојчић овог пута био је неумољив, показавши на бијелу тачку, уз бучне протесте Бањолучана. Када су се послије неколико минута страсти смириле, лопту је узео Радоњић и са 11 метара матирао Каралића.

У полувремену утакмице Бањолучани су сазнали да је меч на "Карабурми" прекинут у 21. минуту код резултата 0:0, због тога што је Румора, фудбалер гостију, ударио титоградског судију Брацановића.

Зато су гости у другом дијелу заиграли на све или ништа. Имали су три колосалне прилике. Прво је у 46. минуту из идеалне позиције траљав ударац упутио Кушмић, потом је у 58. минуту Марјановић захватио лопту главом и шутирао тик поред стативе. У тако отвореној игри, у којој су Бањолучани много више водили рачуна о противничком него о свом голу, домаћини су створили четири колосалне прилике, али сваки пут из дуела са Радоњићем (два пута), Вујовићем и Вукчевићем, Каралић је излазио као побједник.

Шансу сусрета и Борчеву прволигашку судбину у својим рукама држао је Арнаутовић. У финишу утакмице, играо се 88. минут, он је прихватио једну лопту на неких двадесетак метара, одлично шутирао, голман Бујић није се ни помакао, а на његову срећу лопта је завршила на пречки, од које се одбила у поље.

Бањолучани су послије тог меча још неколико дана били прволигаши. Када је Такмичарска комисија ФС Југославије донијела одлуку да се прекинути сусрет ОФК Београд – Загреб региструје са 3:0 у корист "романтичара", било је јасно да Борац, послије седам прволигашких сезона, поново мора у друголигашке воде.

Нисам играо намјерно

Берислав Буковић био је трагичар утакмице.

- Немостреношћу у једном тренутку изгубили смо бод или оба. Нисам намјерно играо руком, лопта се одбила од земље, промијенила смјер и погодила ме у руку. На нашу жалост, судија Радојчић је другачије мислио. Могли смо у другом дијелу сусрета да освојимо толико жељени бод, али нисмо имали среће. Жао ми је што напуштамо лигу, али мислим да је много раније одређено ко ће да напусти Прву лигу – рекао је Буковић.

Избачени као кофер

Најстарији првотимац Борца Хикмет Кушмић по други пут са Борцем морао је да напусти прволигашко фудбалско друштво.

- Борац није испао из лиге, он је из ње избачен као кофер. Ко год је посматрао ТВ преносе утакмице Вардар – Вележ (2:1), затим Вележ – Жељезничар (1:3), не може а да не посумња у регуларност такмичења. Зар може бити случајно да је у корист Загреба досуђено чак 18 једанаестераца, односно да је ОФК Београд у финишу првенства до пет бодова дошао уз помоћ четири пенала? А Борац је у одлучујућим сусретима за опстанак са Вележом и Будућности поражен ударцима са 11 метара. Оба једанаестерца су измислили Ћујић у Мостару, а Радојчић у Титограду.

14. јун 1981. године

БУДУЋНОСТ – БОРАЦ 1:0 (1:0)

стријелац: Радоњић у 44. минуту (11 метара), стадион: "Под Горицом", гледалаца: 2.000, судија: Радојчић (Суботица), помоћници: Вукичевић (Краљево), Бакић (Београд).

БУДУЋНОСТ: Бујић, Влаховић, Воротовић, Бакрач, Мирочевић, Дробњак, Батровић (од 75. Стојиљковић), Љумовић, Радоњић, Ж. Вукчевић, Вујовић.

БОРАЦ: Каралић, Кушмић, Беди, Богојевић (од 66. Реџепагић), Средојевић, Буковић, Раичевић, Арнаутовић, Марјановић (од 69. Сејдић), Кресо, Ђурђевић. Тренер: Марко Валок.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 70 guests online