УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (15): Вече шанси и уздаха

Послије оних бриселских 0:3 у првом мечу и минималне побједе у реваншу од 1:0, Борац се часно опростио од Европе. Ипак, остала је фудбалска туга. Кад се сумира оних 90 минута на Градском стадиону, може се рећи да је Андерлехт добро прошао, а да је Борац пропустио своу велику, баш велику, прилику да елиминише противника којег су, приликом жријеба, сви жељели да избјегну.

Могли су домаћини да наплате са каматом убједљив пораз на стадиону "Краљице Астрид" јер су, пред својим навијачима, који су направили сјајан амбијент, створили велики број повољних прилика. Чак су пет пута Бајагиловић, Ковачевић, па опет Ковачевић и Бајагиловић, те Смилески били сами пред голманом Ритером, али га ниједном нису успјели савладати. А то се у Европи не прашта, за то слиједи казна – опроштај.

За разлику од првог меча, у којем су Бањолучани били плашљиви, бојажљиви, превише респектујући тим састављен од самих репрезентативаца, па су због тога доживјели дебакл, на свом терену дјеловали су мотивисано, надахнуто, ниједног тренутка нису се препали великог Андерлехта, а ни страшног Ресенбринка, који их је у првом мечу сам побиједио. Предвођен капитеном Ковачевићем, али и без помоћи двојице стандардних првотимаца Кресе и Брњца, Борац је у свему надиграо реномираног европског ривала и по ономе што се дешавало на терену заслужио је много убједљивији тријумф од минималних, за пролаз даље недовољних 1:0.

Већ у трећем минуту Бајагиловић као да је наговијестио да ће то бити вече бањолучких промашаја и – фудбалских уздаха. Ковачевић је са лијеве стране одлично центрирао, лопта пролази на три метра од гола гостију, али Бајагиловић није успио да је прослиједи у мрежу.

Ново узбуђење четири минута касније. Вјештим дриблингом Јурковић се ослободио свог чувара, као на тацни послужио Ковачевића, а овај из ситуације из које је немилосрдан, овог пута умјесто да је пласирао лопту, шутирао је јако и она је фијукнула изнад пречке.

Узвратили су и Белгијанци, послије кикса Вукеље, који је просто предао једну лопту Ванбикеу, а овај шутирао са ивице шеснаестерца замало поред гола.

А онда невјероватан промашај брзоногог Смилеског. Нашао се на неких седам-осам метара од гола, лопта је неком чудном путањом, навијачи то зову свијећом, дошла до њега, а он се прописно обрукао јер је промашио чирав фудбал, иако је био сам пред Ритером.

Недуго затим опет је Ковачевић у главној улози. Добро је "провозао" свог чувара, центрирао, Ибрахимбеговић и Цетина су кренули на лопту, али је нису захватили и она долази до Бајагиловића. Овај је прихватио, а онда ко зна због чега, чекао да упути ударац, а кад је то већ учинио, било је касно јер га је блокирао Леме. Била је то сјајна прилика да се крунише одлична игра домаћина у првих 30 минута.

Могли су домаћини за те промашаје да буду кажњени у 33. минуту. Извели су гости брз напад, лопта је ишла од једног до другог играча и онда дошла до усамљеног Хана, који се као "дух" појавио на једанаестерцу, али је његов ударац био јак и непрецизан, фијукнуо је поред гола.

Борац је дошао у вођство у 38. минуту. Два пута је центаршут упућивао Ћулафић, први пут су одбрамбени играчи лопту одбили, а она је опет дошла до нападача домаћих. Услиједио је нови центаршут, овог пута много бољи, лопта је дошла до Ибрахимбеговића, који са пенала из окрета шутира. Голман Ритер, који је кренуо са гола, успијева да закачи лопту, која мили ка празној мрежи. Услиједио је безуспјешни трк двојице играча Андерлехта да спријече оно најгоре, али и они су завршили у мрежи.

На Градском стадиону еуфорија. Сви су били одушвљени овим поготком, сви су тада вјеровали да Борац, с обзиром на то како игра, може и до фудбалског подвига.

И био је на корак до њега. Јер, и у наставку сусрета Бањолучани су доминирали на зеленом терену, стварали прилике, али и – промашивали. Као да су се нападачи Борца такмичили ко ће остати упамћен по томе да промаши идеалнију шансу. Конкуренција за то била је заиста жестока.

На крају, Борац је извојевао побједу која носи у себи укус горчине јер по ономе што се збивало на Градском стадиону, по оним прокоцканим идеалним приликама, морали су, али и могли много, много више.

Та бањолучка новембарска хладна ноћ била је и ноћ промашаја, и ноћ фудбалских уздаха.

Ковачевић засјенио Ресенбринка

Предсједник Борца Ахмет Верем рекао је послије утакмице:

- Штета што нисмо постигли више, али довољно је и ово. И овдје у Бањој Луци, баш као и у првом мечу у Бриселу, платили смо данак неискуству играња на међународној сцени. У реваншу против моћног Андерлехта, у којем наступа велики број репрезентативаца, Борац га је надиграо и велика је штета што нисмо остварили много убједљивију побједу јер смо прокоцкали неколико стопостотних прилика. Ако је у првом мечу блистао Ресенбринк, у овом је све, па и њега, засјенио Абид Ковачевић. Он је показао да је зрео да буде стандардни репрезентативац Југославије.

Суперкласа

Роби Ресенбринк, фудбалер Андерлехта, био је одушевљен оним што је капитен Борца Абид Ковачевић показао у два меча.

- Ковачевић је сјајан фудбалер. Суперкласа. Кад би га само Андерлехт ангажовао... – рекао је послије утакмице Ресенбринк.

6. новембар 1975. године

БОРАЦ – АНДЕРЛЕХТ 1:0 (1:0)

стријелац: Ибрахимбеговић у 38. минуту, стадион: Градски, гледалаца: 15.000, судија: Гусони (Италија), жути картони: Видачак, Смилески (Борац), Деке, Вандердале, Ванбике (Андерлехт).

БОРАЦ: Ађански, Кушмић, Лазић, Видачак, Брњац (Богојевић), Вукеља, Смилески, Бајагиловић, Ибрахимбеговић, Јурковић (Ћулафић), Ковачевић. Тренер: Миљенко Михић.

АНДЕРЛЕХТ: Ритер, Вандерелст, Леме, Вандердале, Деке (Вампуке), Хан, Егруте, Ресев, Ванбике, Кук, Ресенбринк.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 173 guests online