БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Олимпија - Борац Нектар 85:70 (16. коло Goodyear лиге 2002-03)

Бањолучани су се за главни град Словеније, једне од шест република некадашње Југославије, запутили без, заиста, икаквих илузија. Бивши шампион бивше државе имао је једну од главних улога у Јадранској лиги, журило му се да овјери улазак међу четири најбоља састава за завршни турнир, а прошле године, као побједник, Спортску дворану "Борик" је напустио тријумфално.

Међутим, разлика у искуству, могућностима једног и другог тима, жељама и тежњама није могла битније да се примјети у првој дионици меча. Гост се мушки испрсио пред домаћином, озбиљно му је пријетио па Олимпија није, и поред настојања, успијевала да пронађе формулу којом би укротила горопадне Крајишнике. Када се отишло на двоминутни предах, семафор је показивао уравнотежен резулат – 19:19.

Када то у табору нашег клуба нико није очекивао, слом, потпуни крах, наишао је у других десет минута окршаја. То је период у којем је Олимпија водила игру, доминирала паркетом, сатјерала наше младиће у "мишју рупу" и повећавала предност из минута у минут. То је, истовремено, и раздобље у којем је Баждарић постао нерјешива енигма за Бањолучане: са три тројке их је ошамутио, сасвим су, у тих десет минута, изгубили компас и зато уопште не чуди што су Љубљанчани тај дио меча ријешили у своју корист, 22:11.

Тиме је, у ствари, свима у дворани постало јасно коме ће бодови припасти. Истина, Борац Нектар је послије предаха почео да личи на себе, сада Олимпија није могла да на паркету ради шта хоће и шта јој падне на памет, да би у завршној четвртини Борац Нектар појачао ритам игре, био много прецизнији него до тада, мајсторски одиграо неколико колосалних акција, побољшао одбрану и скок. Посљедњих десет минута прошло је, дефакто, у знаку Борац Нектара и његових 22:20.

Но, тиме су гости само успјели да ублаже пораз, да га учине подношљивијим. Статистички речено, прва четвртина протекла је у потпуно равноправној игри два ривала, друге двије потпуно су протекле у знаку домаћина, а четврта, завршна, у надмоћности госта.

Пораз је увијек непријатан! Ту нема дилеме. Али, кошаркаши Борац Нектара су још у Љубљани почели да размишљају о много важнијем сусрету, оном са Игокеом, који их је убрзо очекивао. Зато је "љубљанска рана" брзо залијечена, па су се сви потпуно и без остатка окренули дербију Заједничке лиге Српске и ФБиХ.

2. фебруар 2003.

ОЛИМПИЈА – БОРАЦ НЕКТАР 85:70 (19:19, 22:11, 24:18, 20:22)

судије: Горан Урукало (Хрватска), Илија Белошевић (Србија), Срђан Дожаи (Хрватска), делегат: Симон Облак (Словенија).

ОЛИМПИЈА: Јурак 14, Баждарић 15, Илиевски 8, Боиса 11, Модрић, Удрих, Штелмахерс, Пољак 6, Ожболт 5, Варда 10, Хукић 4, Дујмовић 12.

БОРАЦ НЕКТАР: Пиштољевић 13, Чубрило 5, Вујасиновић 2, Родић, Алексић 5, Круз 13, Племић, Пејовић, Шћекић 15, Којадиновић 5, Дамјановић 8, Благојевић 4.

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутори Лимун Папић и Татјана Папић-Џакула, 2003.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 57 guests online