БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Борац Нектар - Олимпија 94:97 (5. коло Goodyear лиге 2002-03)

Ко сада то зна по који је пут Драго Каралић "дебитовао" на клупи домаћина? Тек што је Владимир Таушан, уздигнутог чела, напустио "врућу фотељу", у њу је опет сјео Каралић, послије само неколико дана рада са нашим најбољим играчима. Пред сам почетак меча, Каралић се опредијелио за ових пет момака: Мијатовић, Алексић, Чубрило, Дамјановић, Јоцовић, а гости су први зграбили лопту и одмах тројком (Дујмовић) најавили какве су им намјере у СД "Борик" у којој су, лијепог ли сјећања, у првом колу тадашње Прве Б југословенске лиге 6. октобра 1984. године доживјели пораз, пред 2.000 посматрача.

Те ноћи Борац је тријумфовао више него заслужено, 102:95 (48:48). Словенци се, очигледно, ни овог пута нису бавили историјом, прошлошћу, већ садашњошћу и будућношћу па су већ у 2. минуту водили са 8:0. Убрзо је било и 11:0 за госте. Тада је Владан Јоцовић био потпуно сам под кошем ривала, али није прецизно шутирао.

Покушавајући да нешто измијени, да саставу убризга инјекцију "преокрета", Каралић је у битку увео Бориса Благојевића, умјесто Јоцовића. Осмјеливши се, Борис Мијатовић је кренуо на "улазак" и поентирао, а потом је реализоваи и слободно бацање, па су, коначно, домаћини начели мрежицу гостију, 3:11. Нажалост, већ послије четири минута игре Борац Нектар је испунио бонус, што је била нова неприлика. Гости су играли наглашено брзо, а увјежбани шаблон им је, готово увијек, успијевао, па им није било тешко да решетају кош супарника.

Тек што је Мијатовић уступио мјесто Букумировићу, Борис Благојевић је кренуо у првокласни слалом и смањио на 7:16. Збило се то у 5. минуту, у којем је Ненад Букумировић задобио повреду мишића и спаса није било: морао је да напусти битку. Више се није враћао на паркет, а гости су наставили да доминирају и погађају, 18:7. Када је Чубрило трећи пут кажњен, замијенио га је Којадиновић, а у 6. минуту Драган Алексић је коначно "прорадио" и муњевитом тројком охрабрио себе, саиграче, навијаче, али је то било само – 10:22. Послије серије Борац Нектара од 7:0, учинило се да наилази велики преокрет, али се гости нису много узбуђивали, чувајући предност и растојање. У самом финишу Дамјановић је поентирао, док Алексић није искористио два слободна бацања па је Унион Олимпија могла да буде задовољна у првих десет минута, 20:30.

Невоље Борац Нектара нису заобишле ни пред овај дуел: Алексић је три дана провео у кревету, Шћекић је и даље био ровит, док се на листи повријеђених сада нашао и Букумировић! С обзиром на то да није био потпуно спреман, Алексић није пружао оно што може, учинак Шћекића је, такође, био минималан...

Други дио окршаја започели су: Круз, Мијатовић, Алексић, Којадиновић и Благојевић, а Борис је тројком дао до знања да је "жив и здрав". На жалост навијача, серија тројки Унион Олимпија је само настављена: 23:36, 23:41. Шта год би домаћин покушао, није ишло лако, лопта се губила неопрезношћу, шут никог није служио. Поентирајући, Дамјановић је смањио тек на 25:41, те Благојевић (слободна бацања) на 29:41. Услиједио је повратак Алексића, умјесто Којадиновића, а послије слободних бацања Благојевића, Љубљанчани су, још увијек, имали велико преимућство, 31:43.

Финиш је био прилично драматичан, за домаћине лијеп, охрабрујући. Послије поена Алексића (33:43), гледаоци су живнули, стали су уз љубимце, Мијатовић је мјесто уступио Чубрилу, а далекометним поготком огласио је Александар Дамјановић и том тројком стигло се, богами, до 36:45, да би, у завршним секундама, Драган Алексић контру реализовао и семафор је показивао – 38:45.

Записали смо: у завршници првог полувремена играчи Борац Нектара су седам напада Унион Олимпије неутралисали!?

Појавио се оптимизам. Не баш наглашен, али се надало да, послије одмора и савјета у свлачионици, домаћини могу надокнадити оно што су, највише својом кривицом, прокоцкали у првих 20 минута.

Битку су започели: Чубрило, Алексић, Дамјановић, Којадиновић и Благојевић. Прије него што ће Алексић два пута промашити, Дамјановић је у 22. минуту смањио на још више охрабрујућих 41:47, али је убрзо наишао мали тајфун "зелених" и зачас је било 43:56 (23). Послије тројке Алексића (коначно!) стигло се до 47:56, Којадиновић је соло-акцијом поставио 49:58, а Благојевић 51:59 (26). Тада је Дамјановић отишао на клупу, а Јоцовић у "рат", а у 28. минуту гости су тројком повисили на 65:53.

Све до тада Марко Шћекић је са клупе бодрио другаре, али у игру није улазио. Тада му је пружена шанса, а са паркета је повучен Јоцовић. У завршници треће четвртине својски се разиграо и распуцао Г. Јурак, а слободна бацања успјешно су извели прво Алексић, па затим Алексић, па затим Шћекић, 55:67, односно 57:72, да би Шћеки поентирао за 59:72, а Алексић у посљедњој секунди поставио коначних 61:72.

Тек што је петорка: Мијатовић, Дамјановић, Шћекић, Којадиновић и Алексић започела завршних десет минута, Шћекић је био непогрешив шутер, за 63:72. Понеко је помислио: "Ово је најава преокрета!" Честито није ни довршио мисао, а В. Илијевски је тројком задао нови нокдаун, 63:75. На клупу је позван Мијатовић, а Чубрило се упустио у битку, али госте ништа није могло да заустави. У 32. минуту било је 80:63, па су и највећи, непоправљиви оптимисти схватили да је све, баш све одлучено.

Слиједила је тројка Феликса Којадиновића (66:80), поентирање Александра Дамјановића у 34. минуту (70:82), да би Којадиновић новом тројком у 35. минуту поставио 73:83.

У неким другим околностима, у другом односу снага десет поена предности пет минута прије краја није недостижно, зар не? Међутим, с ибзорим на то да је Унион Олимпија била првак, шампион СФР Југославије, да се ради о стопостотним професионалцима, озбиљном саставу... ни тај погодак Феликса није будио нереалне наде. Код резултата 74:83 (Шћекић два слободна бацања), Чубрилу је досуђена пета лична грешка, а замијенио га је Мијатовић. Иста судбина, само мало касније, задесила је и В. Илијевског. Многи су се запитали: "Куд није раније отишао на клупу?" јер је реализовао 21 поен.

Слиједило је: 76:85 (Благојевић, два слободна бацања), 79:87 (Којадиновић, тројка), 79:90 (М. Баждарић, тројка), 82:90 (Којадиновић, тројка), 84:90 (Благојевић). Да ли се то Борац Нектар тек сада "пробудио", тргао? Ако јесте, касно је кренуо у офанзиву. На минут прије посљедњег оглашавања сирене, Марко Шћекић је реализовао једно слободно бацање, а десет секунди касније на паркет се вратио неубједљиви Алексић ( ко је уопште, од домаћина, те ноћи био убједљив?), а Слободан Племић је ушао само да би направио личну грешку, па га је истог часа замијенио Мијатовић.

Крај је био уобичајен, са доста личних (намјерних) грешака. Тако је М. Баждарић искористио слободна бацања, 85:92, Којадиновић поентирао, 87:92, опет М. Баждарић из слободних бацања за 87:94, затим је Шћекић био прецизан за 89:94, али је убрзо добио пету личну грешку (!?), па га је замијенио Дамјановић.

Слиједило је 89:96 (Р. Штелмахер, слободна бацања), затим 92:96 (Којадиновић, тројка), па опет Р. Штелмахер (92:97, 1+0), да би Феликс Којадиновић од три слободна бацања искористио друго и треће, поставивши тако коначних 94:97.

Резултатски изгледа да је Борац Нектар могао да побиједи. Међутим, развој игре и дешавања на терену јасно су ставила до знања до знања ко је ко у Јадранској лиги.

26. октобар 2002.

БОРАЦ НЕКТАР – ОЛИМПИЈА 94:97 (20:30, 18:15, 23:27, 33:25)

судије: Илија Белошевић (Србија), Миливоје Јовчић (Србија), Адемир Зураповић (БиХ), делегат: Борислав Жутић (Србија).

БОРАЦ НЕКТАР: Мијатовић 3, Чубрило, Вујасиновић, Племић, Алексић 20, Круз 2, Букумировић, Јоцовић, Шћекић 10, Којадиновић 25, Дамјановић 15, Благојевић 19.

ОЛИМПИЈА: Јурак 17, Баждарић 10, Илиевски 21, Боиса 14, Ожболт, Штелмахерс 22, Пољак 3, Шмигич, Драјден, Хукић 7, Дујмовић 3.

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектара, аутори Лимун Папић и Татјана Папић-Џакула, 2003.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 245 guests online