БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Куп Рајмонда Сапорте 2000/2001. (2. дио)

Краћа пауза, која је услиједила послије завршетка првог круга, добро је дошла играчима и тренерима Борац Нектара, а претпостављамо и осталим клубовима. Кошаркаши су могли да се освјеже, а на стратезима је било да анализирајући урађено припреме нове борбене пројекте.

Данима уочи доласка Анвила, Бања Лука и пријатељи спорта су живјели за тај мегдан, за дуел првог и другог на табели. Створена је изванредна атмосфера, добрим дијелом захваљујући и медијима, који су на најбољи могући начин најављивали прави дерби Д групе. На сам дан утакмице, под насловом "Сви у Борик", у "Гласу српском" објављен је борбени поклич. Тај текст преносимо у цјелини.

"Пољаци су пред вратима! Лидер Д групе Купа Рајмонда Сапорте стигао је само са једном жељом: остати непобијеђен и послије шесте рунде. Препрека му се зове Борац Нектар. или, прецизније речено, Бањолучани! Зато наша порука гласи: "Сви у Борик". Станимо уз јединог кошаркашког представника Српске на континенталној сцени. Борац Нектар је у првом кругу минимално поражен. Ако има Бога, данас би могао да прослави четврту побједу ове јесени у друштву угледних европских клубова.

Уз Кукића, Вујасиновића, Ђорића... мора да стане најмање четири хиљаде навијача, али не оних који ће нијемо посматрати битку два ривала већ оних који ће 40 минута свим својим бићем бити уз домаћина.

Мора, него шта, да се понови ноћ која ће се дуго памтити, она када су рукометаши Борца, ношени покликом до посљедњег мјеста испуњеног "Борика", били на прагу истинског тријумфа. Нека се та ноћ понови што се тиче "шестог играча", али да крај буде побједнички.

Кошаркаши Борац Нектара су спремни да извезу још једну прелијепу кошаркашку рукотворину, поготово ако сви листом станемо уз њих, као што смо увијек били у прошлости. Борац је виолетан, поготово под сводом бањолучке љепотице. Такав ће, дубоко вјерујемо, бити и вечерас. Дођимо у "Борик" и будимо уз момке који нас никад, баш никад нису разочарали!"

Импресивно је дјеловало када су гледаоци, подижући од "вултуреса" припремљене велике картоне у црвеној, плавој и бијелој боји, на знак највјернијих навијача (...5, 4, 3, 2, 1, сад!) "формирали" државну заставу, заставу Републике Српске. Многима је тада срце хтјело да искочи.

Када су се кошаркаши појавили из "тунела", дочекао их је страховит хук до посљедњег мјеста испуњеног "Борика". Најмање четири хиљаде душа, четири хиљаде грла, осам хиљада дланова два часа није престајало да бодри љубимце. А они, ношени поклицима навијача, исписали су кошарку из снова и високом побједом ставили до знања ко су и шта су. Односно да "Борик" остаје неосвојив, без обзира ко му у госте дошао.

Знајући да им од капитена Зорана Кукића пријети највећа опасност, Пољаци су уз њега стављали двојицу чувара, али је до одмах, истог часа, омогућило домаћинима да са других позиција почну решетати кош лидера. Из минута у минут пљуштали су шутеви са вањских позиција, за три поена, са свих страна. Рафална паљба само би се ријетко и на кратко утишала, па би одмах послије тог предаха била настављена. Гости из Пољске нису знали откуд им пријети већа, неугоднија опасност, никако нису успијевали да зауставе разигране, расположене домаћине и њихов пораз био је апсолутно неминован.

Како је почело, тако се и завршило. Борац Нектар је већ у 2. минуту водио са – 7:0. Четири минута касније било је 16:9, а у 9. минуту 22:10. Први период утакмице одиграли су ови кошаркаши: Вујасиновић, Кукић, Гемаљевић, Ковачевић и Вулета. За тих десет минута "Борик" је грмио, са свих страна одјекивало је: "Борац! Борац!" а тамо, у углу, огромна, лијепо исписана порука: "Не дај се, Жељо!" Навијачи су се, ето, сјетили Топаловића, који је у Новом Саду водио тешку борбу за живот и повратак међу кошеве.

У другој четвртини, од оних 32:21, стигло се до забрињавајућих 37:33, а када је изгледало да се може догодити чудо, Саша Вулета је тројком (40:33) ућуткао горопадне Пољаке и све је настављено својим током.

Трећа четвртина није донијела ништа ново: домаћин је дикирао темпо, проналазио пут до супарничког коша, а немоћни гости су покушавали да зауставе разигране, распјеване, расположене... Бањолучане. За њих, међутим, те ноћи није било препреке које би их омеле у науму да стигну до побједе и два бода.

...

Једном, на почетку покренута лавина, више се, а понајмање у завршној четвртини, није могла да заустави. У 35. минуту било је 79:64, па убрзо 81:64, потом 84:64, и у 38. минуту 88:66. Тада су, то им нико није замјерио, наши кошаркаши мало предахнули, жудили су за понеким атрактивним потезом, играли су за своју душу и гледаоце. А они су им се захваљивали на разне начине. Када је постало јасно да Пољацима нема спаса, у "Борику" се славило. Како је ко стигао. У тим тренуцима, дворана је одисала поносом, сијало се од среће и задовољства, "вултуреси" су и даље "коло водили". Нико није остао равнодушан. Посљедње минуте, гледаоци су одгледали стојећи, аплаудирајући момцима који су заслужили и више од тога.

Сви они који су улазили у игру: Ђорић, Вујасиновић, Кукић, Гемаљевић, Ковачевић, Којадиновић, Вулета и Благојевић заслужни су за побједу која је широм отворила врата другог круга.

Од лидера Анвила те ноћи, без обзира што су се његови играчи мушки борили, силно трудили, остало је само оно почетно "а". У гротлу "запаљеног" здања они су сагорјели. Спаса Пољацима није било!

На минут и 24 секунде прије него што је требало да се огласе сирене и започне, већ се мислило, опште славље, Борац Нектар је водио са 69:65. У том тренутку све је било у рукама Саше Вулете. Судбина меча, судбина исхода. Требало је да изведе два слободна бацања. Мање-више, њему рука ријетко, врло ријетко, у таквим приликама, задрхти. овог пута му је задрхтала – два пута! Промашио је оба слободна бацања и послије тога, кола Борац Нектара кренула су наопако. Слиједила је тројка капитена Конела, необјашњива грешка Ђорића, нова два поена гостију, опет грешка Ђорића, који је лопту с једног краја игралишта послао у аут на супротној страни, затим погодак Бабића и Белгијанци су већ водили са 72:69. На 52 секунде прије краја, Гемаљевић је вратио наду (71:72), али је Лоридон реализовао тројку (71:75) и ојађени, смрачени... навијачи схватили су да бодoви одлазе из до тада неосвојеног "Борика". Узалудни су били покушаји Кукића, па Ђорића да тројка успостави резултатску равнотежу. Промашили су и Белгијанцима омогућили да кроз обамрлу одбрану домаћина пролазе како хоће и кад хоће. На крају, остало је 78:72 за Белгијанце.

Скор је био, за Крајишнике, запрепашћујући у тих баналних 84 секунде – 3:13.

Умјесто славља, спортска трагедија. Дворана је занијемила, све се утишало. Само сузе што не потекну.

Одједном, "вултуреси" су васкрснули: "Борац! Борац!" Тешко, укоченог грла, али из свег срца храбрили су утучене љубимце. Аплаузом су их испратили у "тунел". Битка лидера, велики двобој припао је срећнијем и смиренијем саставу.

Када је утакмица почела и све до краја прве двије четвртине ништа, ама баш ништа није наговјештавало овако суморан крај, иако је Борац Нектар играо недопустиво анемично, с много неуобичајених грешака, промашаја, неспоразума... На знак "вултуреса", најмање 5.000 људи сложно је подигло картоне црвене и плаве боје, формирајући, на тај начин, заставу Борца, који је окршај почео у, рекли бисмо, стандардном саставу: Вујасиновић, Кукић, Ковачевић, Вулета, Гемаљевић. Приликом првог подбацивања, лопту су освојили Белгијанци, али њихова четири (!?) покушаја да погоде кош нису била успјешна. Убрзо, Кукић је екипу довео у вођство од 3:0 (2+1). Почело је вођством и оно је одржавано током првих 20 минута. Када је Вулета тројком повећао на 10:6, настао је прави мали урнебес, а слично је било и послије тројке Гемаљевића, за 13:7. У 8. минуту Борац Нектар је водио са 19:12, а потом је Вујасиновић своје мјесто уступио Ђорићу. У самом финишу тог периода, Кукић је био неуспјешан реализатор повољних прилика, док је Ђорић "зарадио" личну и техничку грешку! Но, то нико није схватао и прихватао као злокобан знак.

Гости су запријетили у првим минутама друге четвртине, поготово када је Конел звизнуо тројку и предност ривала свео на само један поен, 23:22. Но, то као да је тргло Бањолучане, па је наишао период кошаркашке рапсодије и оних 27:22, 33:24, а у 19. минуту семафор је обасјавао "Борик" са предивних 36:26. Међутим, противник још није био дотучен и на дужи период отишло се са солидном залихом, 37:30.

Само што је почело "друго полувријеме", већ поприлично отписани Белгијанци мушки су "показали зубе" и у 23. минуту било је већ забрињавајућих 43:42. Наиме, домаћин је играо нервозно, реализација је била лоша, Ковачевић је добио четврту личну грешку, Ђорић је, каквог ли непријатног изненађења, дјеловао одсутно, изгубљено!? у 26. минуту ривал је, предвођен сјајним Бајером, први пут дошао у вођство, 49:47. "Зона" Белгијанаца одлично је функционисала, а покушаји домаћина с ударцима са дистанце, односно тројкама, нису доносили жељене плодове, иако је Вујасиновић оних 49:49 тројком претворио у 52:49.

Посљедња четвртина била је, у неку руку, "посмртни марш" Борац Нектара. Иако су се, због пет личних грешака, на клупу преселили Бајер, па одлични Хил, наши младићи су изгубили ритам, нестало је оне познате сигурности, није било љепоте у акцијама, незадрживих јуриша... Највећи дио тог периода Борац Нектар је играо у саставу: Гемаљевић, Кукић, Вулета, Ковачевић, Ђорић. Све је стављено на једну карту, али није успјело!

Погодака није било довољно, ни често. Водила се права рововска битка, у којој су Белгијанци били успјешнији, бољи, организованији, смиренији. Када је Вулета, из слободних бацања, изједначио на 56:56, поново је грмило: "Борац! Борац!" У 32. минуту било је 58:58, а Бајер је "зарадио" четврту, па пету личну грешку. Сви су одахнули, вјерујући да је то почетак који ће Борац Нектар довести до побједе. Сви су се преварили, иако је Гемаљевић повећао на 61:58. Затим је Кукић добио четврту личну грешку. Минут касније (33) Борац Нектар је повео са 63:58, поенима Гемаљевића, а Хил није реализовао слободна бацања. Сви, баш сви су били увјерени: пораз гостију је – неизбјежан.

Тако, нажалост, они нису мислили: смањили су на 63:61, шут Хила није био успјешан, а због пете личне и он се преселио на клупу. Слиједила је тројка Вулете и већ је 66:61, а дворана као да гори! Трешти са свих страна, гледаоци су на ногама, потом је 66:63, па нова тројка Гемаљевића и у 37. минуту Борац Нектар је на добром путу, води са 69:63.

Суморан крај смо описали на почетку овог подсјећања. Већ забиљежена побједа дарована је ривалу! Кошаркаши, заједно с навијачима, прошли су кроз пакао децембарске ноћи.

Редовном авионском линијом преко Беча, кошаркаши Борац Нектара су се 18. децембра запутили ка Финској, чврсти и одлучни у намјери да исправе необјашњив кикс у судару са Белгијанцима! Међутим, ни овог пута нису имали ни довољно спортске среће, још мање стрпљења и концентрације да побједом у Лахтију све разријеше, што се тиче властитог пласмана у Купу Рајмонда Сапорте.

Бањолучани су првих десет минута одиграли сасвим солидно, пажљиво, контролишући игру, па су у том периоду стекли охрабрујућу предност. Средином друге четвртине Борац Нектар је, баш као и против Телиндуса, имао колосалну предност: водио је са 40:29! На жалост, ни такво преимућство није било довољно да се мирно одигра завршница и да се у Бању Луку донесу два изузетно вриједна поена. Када су Финци прешли на "зону", ритам игре гостију почео је да се мијења, постајао је смушен, недоречен, напад је све неефикасније функционисао. Услиједила је серија погодака домаћина и Лухта је одједном била у вођству, с невјероватних 45:44!? Значи, домаћин је у том периоду постигао 16, а гост само јадна четири поена. Над тим податком човјек мора да застане, да се замисли. С једног на друго, све се дешавало, отприлике, као и седам дана раније, у СД "Борик". На најдужи предах Борац Нектар је, ипак, отишао с предношћу од 46:45.

Друге двије четвтине протекле су у, донекле, изједначеној игри, иако је Борац трећу четвртину ријешио у своју корист, а домаћин му се, у завршном дијелу утакмице, реванширао истом мјером.

Све је, међутим, одлучено, али потпуно неповољно по Бањолучане, четири секунде прије краја: Едмонсон, Американац у дресу финског представника, смирено и прецизно је реализовао два слободна бацања и ту је био крај неугодне приче о првом гостовању Борац Нектара на сјеверу континента. Покушај тројком у преостале четири секунде није помогао. Треба рећи да је у финишу гост играо без Кукића и Ђорића, који су добили пете личне грешке.

Послије осме рунде, због новогодишњих и божићних празника, дошло је до новог, другог прекида у такмичењу за Куп Рајмонда Сапорте. у редовима бањолучког састава тих двадесетак дана искориштено је да се играчи, колико-толико, освјеже, односно започеле су припреме за финиш такмичења, како се не би изгубила вета са Европом.

Стање на табели било је заиста више него драматично. Побједом у Антверпену, Анвил је пребрнуо све бриге, јер је у осам кола сакупио сјајних, недостижних 15 бодова и сасвим мирно је чекао завршне мечеве. На другој страни, Борац Нектар, Словакофарма и Телиндус су имали по 12 инкасираних поена, Лухта Лахти један мање (11), а Линелтекс 10 бодова!? Владао је прави метеж, нико ништа није могао да прогнозира, јер је и најбезазленији кикс могао све из темеља да промијени.

Било је, дакако, врло битно на којој ће се позицији клуб наћи у тренутку завршетка такмичења, јер је предстојало такозвано "укрштање" са ривалима из групе Ц. Сви су, наравно, покушавали да избјегну четврто, па и треће мјесто, како не би за противника, у наредном кругу, имали најбоље саставе из групе Ц.

У словачком граду Пезинок  Борац Нектар није имао право да се нада нечем добром: и на овој утакмици био је лишен помоћи Зорана Кукића. То је наш клуб одвело у трећи узастопни пораз у Купу Рајмонда сапорте, али му је развој догађаја у друге двије дворане ишао на руку и било је јасно: без обзира како се утакмица 10. кола са Линелтексом завршила, Борац Нектар је обезбиједио пролаз у наредну рунду. Значи, Борац Нектар је већ прије те утакмице обезбиједио пласман у осмину финала!

Све до четврте дионице утакмице Борац Нектар се силно понашао пред 2.000 гледалаца и био на прагу чак и побједе. Међутим, у завршних десет минута све се окренуло наопако, наш састав није личио на себе, изгубљена је контрола утакмице, начињено је безброј несхватљивих грешака, руке су дрхтале као што дрхте гранчице на вјетру и пораз није могао да се избјегне. Изузимајући Ковачевића, који се мушки носио са противничким кошаркашима, остали нису пружили партију на коју су навијаче навикли.

У свлачионици, послије меча, стигла је вијест да су Италијани и Финци поражени, па је настало право славље! Било је јасно као дан да је осмина финала обезбијеђена, и поред пораза. Тако су наши момци славили иако су, непосредно прије тога, попили горку пилилу "словакофарма".

Иако се, ето, знало да су наши кошаркаши испунили први од неколико европских циљева, па дуел са Италијанима није имао дражи које доносе мечеви одлуке, у Спортску дворану "Борик" пристигло је можда и свих 5.000 душа. Сви они су отприлике знали да ће то бити славље, истинско славље кошарке Српске. Тако је и било!

Када се, нешто иза 22 часа, посљедњи пут огласила сирена означавајући крај утакмице, мало ко је од гледалаца напустио своје мјесто! Сви су учествовали у прослави подвига Борац Нектара! Около су букнуле бакље, скандирало се јунацима побједе, тренеру Велимиру Гашићу, Србији, Југославији... Предњачили су, наравно, "вултуреси", али овог пута се нису плашили да ће због припадности клубу који воле до обожавања добити – батине!

Борац без мане и страха, Никола Глишовић постао је идол навијача! Знањем, хитрином, али прије свега, невиђеном борбеношћу, преко ноћи је осовјио срца навијача, па су овом новајлији те јануарске (16) ноћи најчешће и скандирали! У два наврата стасити момак нашао се на раменима саиграча, а двораном се разливао аплауз. Заслужио га је "Глиша", али исто тако, и остали учесници овог меча.

Свему овом претходило је 40 минута предивне кошаркашке представе. Започели су је: Вујасиновић, Кукић, Гемаљевић, Вулета и Ковачевић. Одмах су Италијанима ставили до знања: "Бодови ће остати у Бањој Луци!" Борац Нектар је повео са 4:0, затим са 9:4, потом је било 15:7, па 18:7 (6. минут). Мало страха појавило се у том тренутку, јер је Ковачевић, због треће личне грешке, морао на клупу. Међутим, Глишовић га је мајсторски замијенио. С тројицом тамнопутих кошаркаша и још неколико странаца, састав из Имоле све је покушавао, али до коша домаћина тешко је проналазио пут. Оних 25:17, послије првих десет минута, осликавало је стање на паркету. Тек што је почела друга четвртина, Вујасиновић се придружио Ковачевићу, а у ватру је бачен Ђорић. Мало касније, до тада ефикасни Вулета (10 поена) уступио је мјесто Благојевићу. Те учестале промјене само су подизале ритам игре Бањолучана, па је у 15. минуту било 39:24, а минут-два касније чак 46:26. Иако је предност била готово недостижна, играчи Борац Нектара су се борили, трудили, трчали... као лавови. Предњачио је Глишовић! Код тог резултата под својим кошем се нашао између двојице високих, тамнопутих "Италијана". Међутим, није се предао! Јуначки, а можда и натчовјечански упустио се у борбу с њима и из ње изишао као побједник. Тог часа "Борик" је заиста прокључао!

Код тако високог вођства, не чуди што су наши кошаркаши неколико минута одигралиу лежерније, па су гостима омогућили да битно смање предност Борац Нектара, 51:40. У том раздобљу разиграо се и распуцао високи, одлични тамнопути Томпсон.

Крајем трећег дијела утакмице, ненадано се појавио страх: семафор је у 25. минуту показивао "само" 58:52. Ђорић је, због повреде шаке, морао на клупу тражећи помоћ др Бојића, односно физиотерапеута Вуколића и Врховца. Баш тада нови мали малер: Кукићу је досуђена трећа лична грешка. Гледаоци су се, опсједнути бригама и незивјесношћу, одједном утишали, изузев упорних "вултуреса". Тада је судијски пар, који је, иначе, добро и праведно дијелио правду, ненамјерно помогао – гостима. Наиме, у једној брзој акцији дошло је до контакта Вујасиновића (замијенио Ђорића!) и једног Италијана, на средини терена. Арбитри су се огласили и сви су повјеровали да ће госту бити одрезана лична грешка. На огромно чуђење, досуђени су "кораци" од нашег играча!? Почела је грмљавина. Прорадио је наш познати инат. Навијачи су се, одјеном, тргли из дријемежа. Са свих страна, као један, стали су уз своје љубимце, а тројка Вулете и 61:52 смирили су Италијане. Тај период се завршио код резултата 65:54, а у 32. минуту било је 67:60 и поново мало узбуђења, страха, неизвјесности. Међутим, Ковачевић је био сигуран и са три поена (2+1) повећао предност на 70:60, убрзо је добио четврту личну грешку, али је Вулета новом тројком, баш кад треба, резултат "подигао" на 76:60 и тада је све било коначно и дефинитивно јасно. Нама и Италијанима! Тек што је, у 40. минуту, ушао у игру млади Чубрило, са два слободна бацања, мирном руком, поставио је коначних, тријумфалних 87:70!

Потом је започело славље! За неке је трајало и до зоре.

Утакмици је присуствовао и Ранко Жеравица, свјетски кошаркашки ауторитет, својевремено бриљантан селектор југословенске репрезентације. Послије побједе Бањолучана, он је за "Глас српски" изјавио:

"Све је било јасно. Оваква атмосфера ријетко се виђа. Имали смо прилику да посматрамо квалитетну кошаркашку представу. Обје екипе пружиле су одличне партије, а Борац Нектар је показао високу вриједност. Бањолучани имају велики потенцијал у из ову дивну публику могу да добију сваког ривала. Добро је то за кошарку Републике Српске. Мислим да Борац Нектар може далеко да оде у овом такмичењу."

Неколико дана касније, у сталној рубрици тог листа "Шести дан", а под насловом "Нико као Борац", објављен је овај коментар.

"Кошаркаши Борац Нектара чврсто корачају Старим континентом! У Д групи престижног Купа Рајмонда Сапорте освојили су треће (могли су и друго!) мјесто и сада их пут, послије 30. јануара и меча у "Борику", води право на Кипар, и Никозију, па ће, буде ли спортске среће, можда стићи и међу осам најуспјешнијих састава. Међутим, одмах да констатујемо: пласманом у осмину финала Бањолучани су остварили циљ. Све остало је чисти ћар. Од свих наших екипа, које су испадале по кратком поступку и у првим рундама, изузев рукометаша Борца, кошаркаши су се, ето, на континенталној сцени одржали све до – трећег миленијума. То је више него успјех. Прави мали подвиг. Анализе потврђују ову констатацију. Само један детаљ морамо навести: преосталих пет ривала из групе Д на вријеме се појачало доводећи кошаркаше из других држава, претежно из постојбине кошарке, Америке. У та појачања су уложена огромна средства, од којих се врати у глави. С друге стране, Борац Нектар је појачање тражио и проналазио само и једино на другој обали Дрине или, пак, у Српској. У овом часу, да и то региструјемо, његов дрес носи и неколико Бањолучана, који су поникли у Борац Нектару: Вујасиновић, Кукић, Чубрило, Благојевић, Којадиновић. Ту је старосједилац Вулета, који је већ увелико осјећа Бањолучанином. Ни у ком погледу, Борац Нектар не може бити равноправан с осталим саставима, али је, ето, остварио оно што се од њега тражило и очекивало. Зато заслужује честитке и помоћ. Док су Италијани у Бању Луку долетјели специјалним авионом, Борац Нектар је у Италију, Пољску, Словачку путовао аутобусом, часовима и часовима. Већ годину дана жиро-рачун клуба је блокиран, па се ради како се ради, али на предају, бар за сада, нико не помишља, иако је тешко да теже не може бити. Ако све ово и много тога другог имамо пред очима, тада је лако дати оцјену да су кошаркаши надмашили сами себе, надмашили су и многе, богатије ривале. Тиме је пласман међу 16 одабраних још већи и слађи."

6. коло (5. децембар 2000.) БОРАЦ НЕКТАР – АНВИЛ 90:78

7. коло (12. децембар 2000.) БОРАЦ НЕКТАР – ТЕЛИНДУС 72:78

8. коло (19. децембар 2000.) ЛУХТА ЛАХТИ – БОРАЦ НЕКТАР 85:83

9. коло (9. јануар 2001.) СЛОВАКОФАРМА – БОРАЦ НЕКТАР 81:68

10. коло (16. јануар 2001.) БОРАЦ НЕКТАР – ЛИНЕЛТЕКС 87:70

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор Лимун Папић, 2001.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 155 guests online