БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Куп Рајмонда Сапорте 2000/2001. (1. дио)

Жријеб, који је средином године обављен у Минхену, одредио је да се Борац Нектар такмичи у Д групи угледног, престижног Купа Рајмонда Сапорте. Групу Д сачињавало је ових шест клубова: 1. Анвил (Вроцлавек, Пољска); 2. Борац Нектар (Бања Лука, Република Српска); 3. Линелтекс (Имола, Италија); 4. Лухта (Лахти, Финска); 5. Словакофарма (Пезинок, Словачка); 6. Телиндус (Антверпен, Белгија).

Борац Нектар се два пута такмичио у Купу Радивоја Кораћа, а овог пута начинио је корак напријед, сврстаће се међу учеснике Купа Рајмонда Сапорте. Пропозиције су биле јасне: по четири најбоље пласирана тима из сваке групе настављају такмичење. Значи, 5. и 6. клуб, када се такмичење по групама заврши, отпадају.

Приликом жребања такмичарских бројева, Борац Нектар није имао среће: у прва два кола морао је у госте. Прво га је пут водио у Пољску, у Вроцлавек, град од око 250 000 становника. У дворани која је, за ту прилику, прихватила око 1.500 гледалаца, домаћин је побиједио и стигао до два бода, а Борац Нектар се вратио празних руку. Међутим, према свим оцјенама, Бањолучани нису разочарали! Да су уз себе имали мало више спортске среће, могло је да се догоди мало кошаркашко чудо, иако је Анвил у једном тренутку стекао 13 поена предности. Пет минута прије краја, Борац Нектар је имао минималну предност (72:71), али су домаћини, у ствари прави интернационални састав, успјели да обезбиједе побједу. Ваља напоменути: због повреда нису играли Топаловић и Благојевић, што се, наравно, одразило на игру тима и његов учинак.

"У појединим моментима играли смо изузетно квалитетно, прије свега у одбрани. Зауставили смо најбоље играче Анвила и њихово најјаче оружје – шут за три поена и контранапад. Екипа је испољила висок морал, јер је у оном тренутку када је Анвил имао 13 поена предности, смогла снаге да утакмицу врати у нормалан ток. Показали смо да можемо много...", биле су прве ријечи Велимира Гашића, послије пораза на премијери.

Нека не послужи као оправдање, већ као интересантно објашњење: пољски тим је био, де факто, "легија странаца": Крстић и Марцелић су стигли из Хрватске, Снепс из Летоније, Мутабџић из Југославије, Гриш из Бјелорусије...

Наш најјачи састав пут до Антверпена превалио је малим, чартер авионом, као што је то био и случај седам дана раније, када се путовало у Пољску. Пораз је био неизбјежан, јер "... Бањолучани нису пружили партију из претходне утакмице. Намјерили су се на расположеног противника који је знао да искористи предност домаћег паркета и громогласно навијање око 1.600 гледалаца.

Одбрана Борца није била на висини задатка, а посебно слаб је био шут са линије 6.25 метара. Пивари су од 21 покушаја само пет пута били прецизни, односно 23,8 одсто!? Домаћи кошаркаши, предвођени одличним центром Стонероком, покупили су све отпатке, па је превага у скоку била на страни Телиндуса. С лошим шутем и без скок игре пораз је био неминован..." ("Глас српски", 26. октобар 2000. године).

Два пораза у гостима, дебакл Развојне банке КМ у суретима с Гркињама и испадање "малених" на самом почетку европског надметања, пореметили су кошаркашку атмосферу у "граду спорта, али се под кровом "Борика", ипак окупило око 3.500 присталица Борац Нектара. Сви су одреда вјеровали у прву побједу: ту је био домаћи паркет, навијачи, а Финци не котирају баш високо у европској кошарци, што је потврђено и на почетку лиге, јер су доживјели два пораза: један код куће, други у гостима.

Бањолучани су били пред оном старом, спартанском: "С њим или на њему!" Речено другим начином, побиједити или – умријети. Вјероватно због тога почетак је био доста несигуран, нервозан, неповезан. Међутим, врло брзо све је, апсолутно све дошло на своје мјесто и момци са сјевера Европе нису имали шанси да изненаде разгоропађеног домаћина. Када је било још увијек повуци-потегни, Саша Вујасиновић је намјестио "нишанске справе", поготово са дистанце од 6,25 метара и мрежица Финаца постала је некако сувише порозна. Убрзо му се придружио Иван Гемаљевић, па су домаћини лако смирили борбене, брзе и упорне Финце, међу којима су била и двојица играча тамне пути. Додамо ли овом тандему у почетку неуобичајено нервозног и непрецизног Зорана Кукића, који се разиграо тек касније, све смо рекли. Одушевио је Ненад Ђорић: на само њему вјешт начин "украо" је ривалу неколико лопти, одиграо је више бравурозних асистенција, што је све заједно публику дигло на ноге.

"Бањалучки кошаркаши забиљежили су прву побједу у Купу Рајмонда Сапорте. Пред њиховим налетом, поклекли су играчи финског Лухта Лахтиа. од самог почетка, Бањолучани су преузели иницијативу, не остављајући ни грам наде гостима. У свим сегментима игре домаћин је надиграо Финце, а до ногу их је потукао у посљедњој четвртини, када је на терену постојао само Борац." ("Спорт", 2. новембар 2000. године).

За одређен број промашаја у сусрету са Финцима, чак и неких "зицера", оправдање међу присутнима пронађено је у – кошевима. Наиме, слиједећи строге захтјеве FIBA, Спортска дворана "Борик" набавила је модерне, савремене, такозване зглобне кошеве. Наши играчи на тим кошевима нису били у прилици да довољно дуго тренурају, па нису успјели да се на њих навикну, а ни да им се прилагоде. Због тога су, оцијењено је, имали подбачај у шуту, иако су постигли 111 погодака! Иначе, то је била прва утакмица коју је сениорски састав одиграо на новим кошевима.

Од Словака се страховало! И то добро! У њиховом саставу игра чак седам странаца, међу којима и тројица играча с подручја бивше  Југославије, два Србија (Алексић и Ристановић) и један Хрват (Наглић). Чим су заузели своја мјеста, чланови "вултуреса" (односно "лешинара") створили су предивну атмосферу. За незаборав! Прво су развили велику поруку: "Кукића за предсједника", јер се утакмица играла на неколико дана уочи општих избора (11. новембар), а заиста је западну трибину наткрила велика клупска, плаво-црвена застава, уз френетичан аплауз гледалаца.

Вјероватно из страха, јер се "празне двојица плаше", испитивање снага и опипавање пулса трајало је неуобичајено дуго. Послије оних 6:2 стигло се до 8:8, затим 10:10, па 12:12, да би у 6. минуту прве четвртине гости повели са 14:12. Борац Нектар је успио да срочи 17:14, али је, опет, наишла мала серија Словака и њихових 21:17, односно 22:20.

Када је почетком друге четвртине Милорад Ковачевић зарадио трећу личну грешку, морао је на клупу, а гости су повели са 29:26. Крв је, на неки начин, почела да се леди у венама навијача. Срећом, то није дуго трајало: у 15. минуту домачин је повео са 34:31, па се испоставило да је оних застрашујућих 29:26 уједно било и посљедње преимућство састава Словакофарме.

Са завршницом друге четвртине почео је и урнебес у режији Ненада Ђорића. Чим је мало боље загријао руке, услиједиле су његове двије тројке и на дужи предах отишло се са охрабрујућих 46:40.

Трећа четвртина је прича за себе! Борац Нектар се распјевао, разиграо, растрчао... и бројке на семафору су се мијењале на само једном мјесту, Словаци (или "Словаци", због великог броја странаца!) дуже од три минута нису постигли кош!? За то вријеме Зоран Кукић и Ненад Ђорић су доводили ривале до лудила, али им они ништа нису могли. "Трпали" су кош за кошем, па је у 25. минуту било великих 60:45. У том раздобљу, раздобљу одлуке, домаћини су извели више предивних, атрактивних, корисних акција, акција из "малог мозга", а гости су пред тим чаролијом остајали укопани, нијеми и заиста немоћни. Тандем Ђорић – Кукић, уз несебичну логистику осталих, бриљантно је функционисао и уочи завршног дијела меча било је великих, за госте недостижних 74:58.

Четврта четвртина била је – формалност! Код резултата 83:60 Кукићу је понуђена клупа, а гледаоци су га испратили истинским овацијама, баш као и Ђорића. Навијачи су устали са мјеста, громогласно су скандирали, застава је поново развијена... све је било заиста више него ВЕЛИЧАНСТВЕНО.

Словакофарма је била потучена, растурена. Према многим оцјенама, ово је била најбоља партија Борац Нектара ове јесени.

Свака побједа олакшава наредну. Иза себе Борац Нектар је већ имао два тријумфа, па се, ваљда, и због тога појавио трачак наде да ће у Имоли, гдје се налази чувена стаза "формуле један", домаћину пружити, ако ништа друго, а оно чврст, честит отпор.

"Морамо покушати да дођемо до прве побједе у иностранству. То је обавеза свих нас, од мене до десетог играча!", поручио је, пред полазак на пут дуг 12 часова (путовало се аутобусом!), тренер Велимир Гашић.

Тек 14. новембарске ноћи Бањолучани су одржали ријеч. Италијански прволигаш је положио оружје.

У београдском "Спорту", који је само кратко и повремено посао о нашем клубу, освануо је лијеп наслов: "Борац кроз Имолу као Шумахер".

Међутим, да би се стигло до побједе над побједама, требало је пролити потоке зноја, показати одлучност, снагу, смиреност... Пред зачуђујуће малим бројем гледалаца – 300 – међу којима је била и групица навијача Борац Нектара, гости су почели боље, ефикасније, па је прва четвртина припала Кукићу и друговима (26:23). Захваљујући мобилном телефону, Слободан Чубрило је у Бању Луку одаслао прву информацију о збивањима у дворани "Пала Катани". Друга четвртина претворила се у мали кошаркашки шоу Срба, 23:15. Међутим, када је већ грогираном ривалу, који је увелико посртао, требало задати још један, завршни ударац, мала неопрезност могла се претворити у истинску спортску трагедију: Линелтекс је у трећој четвртини дошао себи, заиграо је брже, маштовитије, рука је све играче служила и тај дио, Италијани су ријешили у своју корист, 29:14!? Другим ријечима казано, домаћин је пређао у вођство од 67:63. Зна се, добро се зна шта за спортисте представља такав велеобрт: онај који се био приближио побједи морално пада, а другом "крила нарасту". Срећом, то се овог пута није збило! Кошаркаши Борац Нектара стиснули су зубе, један другом су се завјетовали: "Сад или никад!" Резултат таквог односа према игри било је оних 20:13.

Забиљежена је побједа. Побједа над побједама!

Но, четвртина је одисала неизвјесношћу и правом спортском драмом. Како је било, дјелимично "открива" и семафор: 76:76, 78:76. До истека утакмице било је преостало минут и 19 секунди, 78:78. Еспозито је покушао тројком, али је, срећом, промашио. Слиједи 78:80, потом 80:80, поготком Еспозита. Минути се више не броје, само секунде. До краја утакмице преостало је још 35 секунди.

Борац Нектар креће у, показало се касније, посљедњи, завршни напад. Лопта је код Ненада Ђорића. До тада је показао изузетну ефикасност, концентрацију, постигао је 21 поен. С врха оне чаробне, за неког застрашујуће линије од 6,25 метара, сијевнула је његова десница, а лопта се сјурила кроз обруч и мрежицу италијанског клуба – 83:80. Скунде су ужасно споро "цуриле", остало их је још само 23, али довољно да домаћин пређе у очајнички јуриш, претодно затраживши тајм-аут. У наредних 15 секунди домаћини су ТРИ ПУТА шутирали према кошу Борац Нектара, али нису погодили!

Побједа! Два бода укњижена су на конто Борац Нектара.

Европски Борац нанизао је три узастопна тријумфа! Каква серија? Страшна серија!

Слављу малобројних навијача и кошаркаша није било краја. И у граду на Врбасу се славило! Слободан Чубрило је био савјестан "обавјештајац". Истог тренутка кад је Имола била освојена, бројни Бањолучани су сазнали за успјех својих истинских миљеника.

1. коло (17. октобар 2000.) АНВИЛ – БОРАЦ НЕКТАР 87:83

2. коло (24. октобар 2000.) ТЕЛИНДУС – БОРАЦ НЕКТАР 102:84

3. коло (31. октобар 2000.) БОРАЦ НЕКТАР – ЛУХТА ЛАХТИ 111:69

4. коло (7. новембар 2000.) БОРАЦ НЕКТАР – СЛОВАКОФАРМА 94:76

5. коло (14. новембар 2000.) ЛИНЕЛТЕКС – БОРАЦ НЕКТАР 80:83

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор Лимун Папић, 2001.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 149 guests online