БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Куп Кораћа (1999/2000.) - Тако близу, а тако далеко

Када је завршен први међународни турнир НИРС куп Бања Лука 99, на којем је наш састав пружио солидне партије, али са доста недозвољених осцилација, чланови стручног штаба и кошаркаши повукли су се у, да тако кажемо, неки "свој свијет". Све мисли биле су им усредсријеђене на двије квалификационе утакмице Купа Радивоја Кораћа.

Ужурбано су се прикупљали подаци о Левском из Софије. Сазнало се да га предводи одлични и искусни Миладинов, бивши репрезентативац Бугарске, да у тиму игра и опасни црнац, да је шампионат Бугарске у току (о почетку првенства Републике Српске тек се почињало договарати), што је Левског натјерало да рано почне с припремама, односно увелико је могао да се уиграва, борећи се за домаће бодове.

Тренирало се по устаљеном режиму, с појачаним ритмом, па је оптимизам играча растао из дана у дан, иако се знало да је Левски ривал за највиши респект.

"Утакмице турнира су нам добро дошле. Имали смо три јаке провјере. Сагледали смо наше тренутне могућности. Из сваког сусрета смо извукли поуке и закључке. Сада можемо да радимо на отклањању мањкавости, а форму темпирати за Левски. До утакмице у Софији имамо још десетак дана и максимално ћемо искористити то вријеме. Задовољан сам пласманом на турниру!", гласила је оцјена Драге Каралића, шефа стручног штаба.

Пред полазак у Софију, капитен тима Зоран Кукић овако је резоновао:

"Задовољан сам што ћемо прву утакмицу играти у Софији, а реванш у Бањој Луци. Сваки активан резултат, мислим у случају пораза, може да се надокнади у "Борику"... Ми ћемо сигурно јуришати на побједу! Да ли ћемо у тим настојањима и успјети, остаје да видимо! Минималан пораз можемо надокнадити. Оптимиста сам! Протекли период смо посветили утакмици са Бугарима. Неће нам бити нимало лако, али вјерујем у саиграче и наше могућности. Надам се да нећемо играти епизодну улогу..."

На пут до Софије кренуло се аутобусом у уторак, 14. септембра. Посљедњи рапорт из клуба гласио је, отприлике, овако:

"Нико не размишља о поразу! Спортски је и људски вјеровати у побједу. Кључ успјеха крије се у чврстој игри у одбрани и стрпљивом припремању напада. Имамо квалитет. Можемо да "прескочимо" Левски..."

Нажалост, стварност је испала сасвим другачије. Била је – сурова! Борац је Софију напустио тешко поражен, 57:72 (33:34)!

Међутим, почело је по наш клуб колосално, да боље није могло. Послије почетног и уобичајеног испитивања снага, предност на паркету полако је прелазила на страну Борац Нектара. Договор како ће се играти, шта ће ко да ради... момци су максимално поштовали, играли су смирено, ангажовано, мобилно, пожртвовано, борбено. У 16. минуту Борац Нектар је водио са више него невјероватних 31:18!?

У тим тренуцима све је говорило да ће шампион Републике Српске савладати вицешампиона Бугарске и прије "Борика" све ријешити и разријешити! Обезглављени домаћини нису могли себи да дођу, као муве без главе кретали су се паркетом дворане Левског, нису могли да дођу до ријечи.

Одједном – преокрет! У 16. минуту!

Бугари су дошли себи. Васкрснули су! От пада па до одласка на одмор Левски је личио на тајфун, који пред собом све руши! Борац Нектар је за тили час изгубио сваки копмас, то више није била она екипа из првих 16 минута. Левски је потпуно надиграо, разбио и дотукао наш састав! Предвођен Младеновим, Левски је за мање од четири минуте направио невјероватну серију од 16:0 и прешао у вођство од 34:31!?

Тек што је почео други дио, опет серија Бугара – 6:0. Борац Нектар је био у агонији!

Играчи су се тромо, безвољно кретали по терену, било је видљиво да нико од њих не зна шта треба да уради да би се избјегао амбис који се одједном отворио испод њих. Тако игра само тим који се налази у некој врсти спортске коме!

Левски је дуго одржавао предност од десетак поена, контролисао је стање на паркету, држао све конце у својим рукама и полако се приближавао побједи.

Учинило се да ће Бањолучани доживјети подношљив пораз, да нокаут неће бити толико тежак и болан и да ће тих седам, осам, девет... поена бити – надокнадиво, у Бањој Луци. у завршних 120 секунди Бугари су ритам игре подигли на највиши ниво, убацили су у "пету", заредом постигли осам поена, не дозвољавајући ривалу да бар једном погоди њихов кош!

Борац Нектар је у Софији доживио – истински шок!

Тежак, мучан, обесхрабрујући био је повратак у Бању Луку. Можда најдужи и непријатнији у историји клуба! Дебакл су сви болно доживјели!

Одмах по доласку, директор клуба Вукашин Божић покушао је да охрабри играче оптимистичком изјавом:

"Ништа није изгубљено! Можемо даље! Утакмицу из Софије треба што прије предати забораву, али из ње извући неопходне поуке. У Спортској дворани "Борик" може се надокнадити изгубљено, иако је пораз висок! У реванш треба ући "хладне главе и врелог срца"."

Навијачи нису губили наду. Вјеровали су у своје миљенике, који су их толико пута одушевили! Тих дана Бања Лука је живјела за кошарку: "малене" су грчког представника у квалификацијама за Куп Лилијане Ронкети, тим Гас Аполон, поразиле са 89:56 (46:26). Борац Нектар је најављивао изненађење и неутралисање оних "минус 15".

Уочи меча, играчи су чврсто обећали:

"Борићемо се као никад досад. Желимо да останемо на европској сцени!"

На дан утакмице "Глас српски" је објавио "поклич", храбрећи кошаркаше да истрају у својим настојањима. Под насловом "Све се може...", тај текст преносимо у цјелини.

У фудбалу се често збивају спортска чуда! У кошарци много, много рјеђе! У фудбалу друголигаш (Борац) може да усред Београда, у финалу Купа, порази прволигаша (Црвену звезду). То се у кошарци не може да догоди.

Питамо се: може ли се вечерас у Спортској дворани Борик догодоти оно што сви прижељкујемо? Кошаркаши Борац Нектара су се из Софије вратили с минус 15. Да ли су у стању да стигну до +16?

Могу! Морају! Због себе, а још више због навијача, због спорта, због Српске!

Пред очима нам се стално врти филм оне незаборавне утакмице Југославија – СССР, која је 1986. године одиграна у Мадриду. Било је то полуфинале шампионата наше планете. "Плави": Д. Петровић, Радовић, Радовановић, Далипагић, Цвјетичанин, Дивац... су тада на минут и нешто прије краја водили са девет поена прдности. Све је указивало на то да ће се Југославија поново наћи у финалу. Међутим, одједном је дошло до чудесног преокрета, оне необјашњиве грешке млађаног Дивца и "зборнаја" је до истека времена успјела да изједначи, па онда у продужетку стигне до побједе и финала, 91:90 (37:40, 85:85).

Значи, и у кошарци је све могуће! Или готово све!

Пред домаћином је велико искушење огромно! Али ништа, па ни тих 15 поена разлике, није недостижно! "Свако бира свој пут пропасти, части и славе"... (Еурипид). Вечерас кошаркаши то морају да имају на уму. Баш као и оно да "ништа не успијева као успјех", односно "вјеровати у себе је услов сваког успјеха", па и вечерашњег. Зна се поодавно: ако побједу смишља ум, остварује је воља! Пут у високо друштво мора се овјерити овдје, у "Борику". Крупни јади нашег живљења биће, бар на тренутак, ублажени ако Борац Нектар тријумфује. А то може. Мудром тактиком и – стрпљењем! Нервозе не смије да буде. Нема "грлом у јагоде". Утакмица дуго траје и све је могуче.

Зато, кошаркаши, напријед у побједу.

Посљедњег љетњег дана, 22. септембра 1999. године, требало је да падне одлука о томе ко ће у Европу, а ко у анонимност. Јесен је наступила, 23. септембра у 13 часова, 31 минут и 36 секунди. За присталице спорта у Бањој Луци почетак је био суморан. Црн!

Тог 22. септембра у 21,35 часова Борац се налазио у Европи. Водио је са 61:45!

Спортска дворана "Борик" се "запалила". Са свих страна је трештало! Дотадашње громко навијање, које је наше играче покретало и покренуло, претворило се у ураган. Борац Нектар је чврстим корацима хитао ка Купу Радивоја Кораћа. Срећи, задовољству, поносу... није било краја!

Левски је био на кољенима. Боље рећи, Левски је био оборен на плећа! "Борик" је кључао!

Серијом погодака Бабић, Кукић и Вулета обезбјеђују у 27. минуту игре европско вођство, 61:45!

Нажалост, ту је Борац Нектар застао! Био је довољан тренутак опуштености, самозадовољства, па да Левски брже-боље успостави равнотежу, да с неколико погодака "летећег" Стјуарта, препреденог Младенова, одличног Димитрова... представник Бугарске смањи предност домаћина, који више није дошао у прилику да објективно размишља о континенталној сцени! Неосмишљене, нервозне, брзоплете... акције Борац Нектара тим који се дигао "из мртвих" строго је кажњавао. Бугарима није сметало то што је домаћин имао предност од седам, осам, девет... поена. Контролисао је игру, не дозвољавајући да преимућство Борац Нектара пређе десет поена.

Спласнуо је полет, занос Бањолучана! Више нема шута за три поена, недостаје офанзивни скок, одбрана постаје порозна, Шево, због повреде (лакше!) мора на клупу. Због пет личних грешака паркет напуштају Благојевић, Шућур, Младеновић... који су били "задужени" за неухватљивог Младенова (25 поена). И капитен Кукић одлази у 39. минуту, на клупу, због пете личне грешке.

Све је готово!

Лијеп, предивни сан се распршио. Нестао је у препуном "Борику". Као да никад није ни постојао.

На крају Пирова побједа, 86:81 (40:35)! Угасила су се свјетла "европске позорнице"! Туга, очај, разочарање! И више од тога!

Погнуте главе. Нестао је осмијех са лица навијача. Нема ни ријечи да се нешто каже. Бар утјеха. Мук! Тако близу (61:45), а тако далеко! Европа остаје, бар за сада, само сан. И ништа више!

Ово није мјесто за анализу. Али, треба констатовати: брзоплетост у Софији, брзоплетост пред крај првог полувремена у Бањој Луци (18. минут, 39:28), брзоплетост и послије 61:45 тешко да се, да теже није могло, осветила Борац Нектару и спорту Српске. Никад доста искуства!

Прва утакмица, 16. септембар 1999.

ЛЕВСКИ – БОРАЦ НЕКТАР 72:57 (34:33)

ЛЕВСКИ: Стјуарт 9, Станков, Михајлов, Нојков 11, Георгијев, Рабуцов 11, Младенов 25, Геков, Димитров 6, Детчев.

БОРАЦ НЕКТАР: Младеновић 3, Шево 15, Вујасиновић, Кукић 10, Шућур, Јовичић, Бабић 16, Сировина, Вулета 13, Благојевић.

Друга утакмица, 22. септембар 1999.

БОРАЦ НЕКТАР – ЛЕВСКИ 86:81 (40:35)

БОРАЦ НЕКТАР: Младеновић, Шево 21, Вујасиновић, Кукић 18, Шућур 4, Јовичић, Бабић 23, Сировина 2, Вулета 13, Благојевић 5.

ЛЕВСКИ: Стјуарт 12, Станков, Михајлов, Нојков 8, Георгијев 6, Рабуцов 10, Младенов 25, Геков, Димитров 18, Детчев 2.

(одломак из Годишњака КК Борац Нектар, аутор Лимун Папић, 2000.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 258 guests online